The Stalker (EDITING!)

Chapter 48

Disanje mi je ubrzano.Mrzim ovaj mrak ali uvek nekako nalazim sebe u njemu.Koja ironija. Najviše me plaši pomisao na to da se polako navikavam na ovu situaciju. Ovaj  strah i tamu.

Nekako nalazim vrata i otvaram ih,prolazeći kroz njih.Sva čula su mi se pojačala u želji da nešto čuju,osete ili vide ali se ništa ne događa. Samo tako stojim  i osećam bes u sebi kako se povećava. Ne želim više da plačem, želim da ga udarim, da vičem na njega i izbacim sve ovo što osećam u sebi. Ne želim više da se igram toplo-hladno, želim znati na čemu sam.Šta je ovo između nas.U šta sam se to uopšte uvalila?

"Ako si tako opasan po mene zašto se kriješ?Zašto me onda ne ostaviš na miru?" glas mi drhti od gneva koji se povećava u meni. Toliko sam napeta da mislim da  ću eksplodirati. Tišina. Ponaša se kao da nisam ni dostojna njegovog odgovora.
"Jebi se!" iz sveg glasa sam u ovoj tišini rekla. I dalje ćuti. Kako smo došli do ove situacije? Podelili smo tako poseban trenutak. Videla sam mu oči. Poljubio me je i onda..napustio.

Imam osećaj kao da se u svakom mogućem smislu udaljio od mene i trenutno ne znam šta da kažem niti da uradim. Telo je počelo da mi drhti od hladnoće koja me je obgrlila. Tišine koja me je opkolila. Čak nije reagovao na moju psovku. Oh mračni stranče,šta sam sada uradila?

U ovom trenutku mi je pala jedna ideja na pamet i shvatila sam da je u ovoj igri sve ili ništa.Zato sam zatvorila oči i zaustavila tok svojih misli, opuštajući svoje telo i dopuštajući mu da padne. Mišići su mi se zgrčili od straha ali sam naredila sama sebi da padnem i..to sam i učinila. Izgubila sam tlo pod nogama i osetila sam kako mi se vazduh zaustavio u plućima ali nisam osetila vetar oko sebe što je bilo krajnje čudno. Ali, i ako se telo borilo protiv mojih misli, nisam se bojala samog pada jer sam znala da ću biti uhvaćena..tako se i dogodilo.

Pre nego što mi je telo dodirnulo tlo osetila sam dve čvrste ruke kako su se obmotale oko mog tela.Nije mi dopustio da padnem.Kao što je i obećao.
"Anđele..." mučno mi je u uvo šapnuo.Kao da ne zna šta će da radi sa mnom.

Kao da je to sasvim prirodno,moje ruke su našle put oko njegovog vrata i jako sam ga zagrlila i sa samim tim zagrljajem osetila sam kao da su se sve kockice poklopile. Sa njim je sve kako treba biti. Srce mi je počelo brže lupati, kao da je biti tako blizu njega opasnije nego pasti.
"Moj greh je drugačiji od tvog" tiho mi govori sa glasom koji šalje trnce niz moje telo
"Njegovo poreklo nije sa tvog sveta" ovo mi govori na takav način kao da želi da mi objasni nešto što nikada neću razumeti

"Svako ima grehove, oni osobu ne trebaju definisati" sa isto tihim glasom mu govorim jer kada sam u njegovom naručju, sve je ravno..sve je jednostavno.
"Zar ne vidiš?" jecnula sam kada sam čula njegov povišen glas i ispustio me je iz svog naručja zbog čega sam morala brzo da se čvrsto postavim na tlu kada sada stvarno ne bih pala.
"Šta ne vidim?" nesigurno ga pitam dok brzo trepćem u mraku i ujela sam se za donju usnu kada me je plamen okružio. Ogroman plamen, ali na neki način, on me ne tera da pobegnem već me privlači k'sebi.

  "Plamen tame te proždire.A nisi uspela ni videti to"  i tek kada je to rekao shvatila sam da je to istina, sve ovo me na neki mračan način priziva, što je najgore, on me priziva i ne mogu mu pobeći.Sada je prekasno.

"Ti me prizivaš, preuzimaš moje telo i misli, mračni stranče" oblizujem usne i priznajem i jasno sam čula njegov brz udah vazduha u šoku. U tom trenutku je plamen nestao. Kao da ne veruje da sam mu tako nešto priznala.

"Ja sam čuvar tame. Osoba kojoj se poveriš kada misliš da te niko ne čuje. Ja sam šapat u tvojim mislima. Osoba koja poznaje tvoje mračne želje bolje od tebe same." ton glasa mu se promenio, postao je mračniji, hrapaviji.

Kao da samo te reči nisu bile dovoljne u sledećem trenutku sam bila pribijena uz zid sa njegovim telom. Ispustila sam jecaj ali nekako sam našla sebe zatvarajući svoje oči i želeći da ovo nikada ne prestane.
Progutala sam knedlu koja mi se pojavila u grlu kada sam osetila njegov ubrzan dah kako se odbija o moje lice.