College [h.s.]

6.1

Samo prije nego što počnete čitati imam jednu malu molbu za vas koja meni jako puno znači. Zamolila bih vas ako možete ostavljati uspute komentare? Ovaj nastavak je stvarno drukčiji nego što sam ja navikla pisati i pišem ga već tako dugo kako bi bio savršen. Jako mi to puno znače komentari. Hvala vam i uživajte! :*

***

"Ali ja želim gledati Pad Londona, najbolji akcijski film koji možeš zamisliti.", maše mi ispred očiju s CDom. "Nema boljeg od toga.", uvjerava me ali ja i dalje čvrsto stojim kod svog.

"Troya je najbolji.", ostajem kod svoje odluke. Nema ništa bolje od Brada Pitta bez majce dok je sam oznojen.

"Oh, molim te! Da ne glumi Brad Pitt nitko nebi ni znao za film. I ti to kažeš jer se prikazuje njegovo golo dupe.", prevrćem očima. Nije samo zbog njegovog dupeta koje je predivno nego i zbog njegovih pločica i predivnog lica.

"Gledamo Pad Londona.", i prije nego što se mogu pobudniti on je već na nogama i stavlja CD u DVD player. Namješta se na krevet.

"Čekaj! Zaboravili smo kokice na stolu.", skočim s kreveta prije nego što film počne. Brzo ih uzmem i želim se vratiti , ali uočim Harryjev mobitel. Netko ga zove, ekran bljeska. Brzo pogledam prema Harryju, ali on ne gleda u mene. Moja znatiželja je pre jaka. Prsti su mi već na njegovom mobitelu i dlanovi mi se znoje.

Samo da me ne skuži.

Brzo okrenem mobitel i okrenem mu leđa kako ga nebi privukla svjetlost mobitela.

„Ideš?", trznem se kada Harryjev glas ispuni moje uši. Ništa mu ne odgovorim samo brzo pogledam ime na ekranu.

'Anastasia', i nakon toga stavljam mobitel natrag na stol. Ekran prema dolje kako ga nebi uočio.

„Idem, samo malo.", tiho rečem. Nadam se da mu je Anastasia prijateljica ili rođakinja. Nadam se da mu nije bivša ili nekakvo takvo sranje. Ne znam zašto, ali oko srca me stegne na činjenicu da mu nije prijateljica ili nešto u rodu možda. Mislim, mi smo prije bili zajedno, nije valjda već našao drugu...ili je možda bio s njom kad smo nas dvoje bili zajedno.

Možda bi ga jednostavno mogla pitati. Ili ne?

Ne mogu protiv sebe kada u sekudi uzmem mobitel i prije nego što shvatim pritisnem crveni gumb na ekranu. Stavim ga točno tamo gdje je i bio i obrišem znojne ruke u majcu i s kokicama se vratim natrag na krevet. Bojim se pogledati iz nekog razloga Harryja u oči. Moguće zato što sam slaba na njegove oči.

„Možemo sad napokon početi?", stavim kokice između nas. Namjestim se i kažem mu da može pustiti.

Ne pratim baš i radnju filma nego većinom jedem kokice. Iako su mi usta toliko slana da bih mogla popiti deset litara vode ja samo trpam kokice u usta od nervoze. Što ako ta 'Anastasia' nazove nazad i Harry shvati da sam prekinula poziv. Trebala sam mu jednostavno dodati mobitel da se javi ili ignorirati što sam vidjela i ništa ne dirati. Možda bi onda sada mogla normalno pratiti film jer trenutno ni ne znam koji film gledamo. Pad Londona ili Troyu?

Dva sata prođu, a ja ne mogu prestati pucketati prstima ili udarati butnu dlanom. Harry s druge strane mirno gleda film i ponekad me pogleda krajem oka. Vjerojatno ga nerviram, ali pokšala sam ostati mirna, ali moj dlan je sam od sebe, bez moje kotrole, počeo lupati po krevetu.

Film završi kao da sam trepnula okom. Harry gasi film i bez riječi poklopi ekran laptopa.

„Hoćeš li mi napokon reći što se događa?", Harry se okrene i pogla me oči, ali moj pogled je na laptopu.