Susret srca - ZAVRŠENA

1.

Došli smo u Bg. Čim sam ušla u stan raspakovala sam se sa velikom tremom od sutrašnjeg dana. Ne znam nikoga, sama, kako da se uklopim tamo, da li ću naći neku dobru drugaricu.

Matej: u kojem si ti svijetu?

Trgnuo me Matej iz misli. Izgubljena sam u sopstvenim mislima.

Ja: Ma malo sam nervozna zbog fakulteta. Izvini

Matej: Nema potrebe jbt, polako. Upoznaćeš neko društvo.

Ja: Nadam se. Nego idem da uzmem neku odjeću za fakultet.

Matej: Ajde. Ja idem na posao, čuvaj se.

Ja: Hoću.

Volim kako ovako pazi na mene, smatram ga kao rođenog brata.

Nisam dugo bila u Bg-u pa sam se slabo snalazila u buticima.

Uzela sam neke košulje i hlače, izgledam jako poslovno ali svakako je ekonomski fakultet tako da je neophodno.

Uzela sam još odjeće za izlaske. Jeste da nemam još nikog da izlazim sa njim, valjda ću se sa nekim sprijateljiti.

Za divno čudo nisam skupo prošla.

Vratila sam se kući sa punim kesama. Matej će me ubiti koliko sam potrošila na odjeću. Sakriću haljine u
ormar. Malo su provokativne.

Izašla sam da uzmem neke namirnice da se malo izvučem. Usput sam uzela sveske i hemijske za faks.
Toliko imam tremu, sama sam, vjerovatno ću biti glupa i neću znati gdje da idem. Pitaću nekog al me blam jer sam sama.

Dok sam toliko razmišljala čula sam kucanje.

Matej: Kucam već 1 minut.

Ja: Izvini nisam čula.

Matej: Nema veze.

Ja: Upravo sam krenula da nam spremam nešto za ručak.

Matej: Aa može. Jesi li kupila odjeću?

Ja: Jesam jesam.

Matej: Nadam se da nisi uzela nešto provokativno.

Progutala sam knedlu.

Ja: Ne ne, nisam.

Matej: Dobro je. Pazi na sebe, neki ljudi ćete smarati.

Ja; Ma neće

Matej: Ako bude bilo problema reci mi, oke?

Ja: Hoćuu.

Sjeli smo da jedemo. Bilo mi je jako dosadno pa sam odmah otišla na spavanje. Poželjela san Mateju laku noć i otišla u svoju sobu.