Susret srca - ZAVRŠENA

25.

*2 dana poslije*

Došla sam u Beograd, spremna za nova predavanja. Nema više Alekse ni Andree na koju su svi do sada navikli. Kajem se, Bože, jer sam naivna bila.

Matej: Andrea, hoćeš li mi molim te reći šta ti se dešava?

Ja: Ništa, bato. Sve je u redu.

Matej: Nije u redu. Čudna si.

Ja: Spremam se za fakultet, uskoro će ispiti. Moram da budem spremna na sve.

Matej: Dobro, ali jednom ćeš mi ispričati šta ti se desilo.

Ja: Ništa nije bilo, bato.

Spremila sam se za fakultet i krenula. Na ulazu sam srela Aleksu kojeg sam pokušala ignorisati, ali uhvatio me je za ruku i okrenuo prema sebi.

Aleksa: Tražio sam te. Gdje si bila za vikend?

Ja: Nije tvoja stvar.

Aleksa: Brinuo sam.

Ja: Nema šta da brineš.

Aleksa: Sutra će mi sin doći i njegova majka.

Ja: Misliš tvoja žena?

Aleksa: Ne. Ja sa njom nemam ništa, samo brinem o svom sinu.

Ja: Zašto se ja bavim tobom? Pusti me da idem samo.

Aleksa: Molim te dođi sutra, da se uvjeriš u sve što pričam.

Ja: Aleksa, više me ne zanimaš, okej? Pusti me.

Aleksa: Ali, znam da me i dalje voliš, samo si ljuta.

Ja: Ne bi mi uopšte smetalo malo dijete, ali, zamalo da ti se prepustim, a da to nisam ni znala.

Aleksa: Znam, trebao sam ti to reći odmah.

Ja: Trebao si, ali nisi. Izgubio si sve, oke?

Aleksa: Znam, ali možda popravimo. Dođi, molim te. sutra.

Ja: Zašto ja da budem tamo? Da prkosim majci tvog djeteta jer ti mene voliš, a nju ne? Stani na njeno mjesto i zamisli koliko bi patio. Ona mora da te i dalje voli.

Aleksa: Prevarila me je, tako da, zaslužuje kaznu.

Ja: Ti si spavao sa kim si stigao. Nisi ni ti čistog obraza. I ako ćeš mene koristiti samo da se rugaš njoj, stvarno nema ti pomoći.

Otišla sam, a on je samo stajao i gledao u pod.