Susret srca - ZAVRŠENA

57.

Jutro je. Probudio me je zvuk telefona. To je bio Aleksa.

Ja: Hejj, gdje si?

Aleksa: Tu sam. Nego...

Ja: Šta?

Zvučao je čudno.

Aleksa: Nikola je ubio Lauru, a Sašu je oteo. Htjeli smo da organizujemo sahranu za Lauru, ali je isječena na više dijelova. Kremiraćemo njene dijelove.

U šoku sam. Jedva i da sam mogla da dišem.

Aleksa: Cijelu noć sam plakao, em zbog Laure, em zbog toga što mi je Nikola uzeo sina...

Ja: Jaoo, kako ćeš ga vratiti...

Aleksa: Dao mi je jedan uslov i vratiće mi Sašu.

Ja: Koji?

Aleksa: Da mu dovedemo Violetu.

Okej, ovo mi se ni malo ne sviđa.

Ja: Nema šanse...

Aleksa: Znam...Matej i ja smo zvali policiju. Naći će Sašu i privesti Nikolu.

Ja: Nadam se.

Aleksa: Moram da idem da dam izjavu policiji. Ljubim te.

Prekinuo je. Zar je sada i ovo trebalo...

Violeta: Oteo je Sašu?

Ja: Violeta? Zar nisi kod Mihajla?

Violeta: Nikola želi mene da bi vratio Aleksi Sašu...

Ja: Da...

Violeta: Onda dobro.

Krenula je da se sprema i izašla je.

Ja: VIOLETA, GDJE ĆEŠ???

Taman što sma rekla, a ona je nestala...

Tara: Šta je bilo??

Ja: Čula je razgovor mene i Alekse i otišla je... Nikola je oteo Aleksinog sina i da bi ga vratio, traži Violetu nazad. Čim je čula to otišla je.

Tara: Neće valjda da ide kod njega?

Ja: Ne znam.

Tara: Andrea, moramo za njom. Zovi i Mihajla, možda je kod njega.

Ja: Ja ću do Mihajla, ti je traži u komšiluku, ali molim te i ti se čuvaj.

Tara: Ma ajde, jutro je, ko će mi nauditi.

Izletile smo iste sekunde iz kuće. Trčala sam do Mihajla, on uskoro treba u školu. Trčala sam brzo da stignem prije nego ode.

...