Susret srca - ZAVRŠENA

65.

Aleksa: Želiš li da budeš majka mog djeteta?

Toliko sam se usrećila ovim pitanjem da sam pustila suzu radosnicu.

Ja: Naravno da hoću. Gledaću ga kao svog sina. Jeste da neću biti majka kao što je bila Laura, ali sve ću uraditi za njega.

Aleksa je plakao, a ja sam ga čvrsto zagrlila.

Saša: Gdje je mama?

To dijete je stalno spominjalo majku što je jako boljelo. Niko ne može da zamjeni Lauru, niko.

Aleksa; Ljubavi, šta misliš o tome da se ispišemo sa fakulteta?

Ja: Molim? Zašto??

Aleksa: Molim te. Ne mogu sam da odgajam Sašu, i radim pored svega. Molim te.

Želim da završim fakultet, ali nisam imala izbora. Nema ništa od mojih snova. Moram da mu pomognem, džabe mi je sve.

Ja: Dobro, ljubavi.

Zagrlio me je u znak zahvalnosti. Ne želim da napustim fakultet, ali nemam izbora.

Matej: AAAA NEEE, BOŽEEE!

Čuli smo jauk i jecaj. To je bio Matej. Aleksa i ja smo odmah utrčali u sobu.

Aleksa: Brate, šta je bilo??

Ja: Bato, jesi li okej??

Matej: Nema više...nema...

Ja: Šta???

Aleksa: Brate, čega, šta nema???

Matej: Nema je više...

Aleksa i ja smo se ukipili i nadali se da nije ono to što mislimo.

Aleksa: Matej...

Matej: Nema moje ljubavi više..

Plakao je sve jače i jače. Toliko jako da smo Aleksa i ja zaplakali. Došla je i Violeta koja je takođe jako plakala. Svi smo zagrlili Mateja i plakali...