Susret srca - ZAVRŠENA

21.

Budim se, jedva gledam. Kada otvorim oči vidim Aleksu kako gleda u mene.

Aleksa: Jutro, malena.

Ja: Jutro. Zašto me gledaš?

Aleksa: Zato što si prelijepa.

Ja: Ne bih rekla baš.

Aleksa: Kako ne? To tvoje prelijepo lice me čini jako srećnim.

Ja: Stvarno?

Aleksa: Da, da.

Ja: Osjećam se sigurno kod tebe.

Aleksa: Stvarno?

Ja: Da. Uvijek me spasiš i paziš na mene. Hvala ti.

Aleksa: Uvijek ću te paziti.

Ja: Nećeš me nikad udariti?

Aleksa: Nikad! Nemoj nikad to pomisliti.

Ja: Ležimo ovdje kao da smo u braku.

Nasmijala sam se.

Aleksa: Pa mogli bismo biti, poslije fakulteta.

Ja: Ako opstanemo do tad.

Aleksa: Nadam se da hoćemo.

Ja: I ja.

Aleksa: Znam da ti smeta moja prošlost, ali ne mogu ...

Ja: Možemo li završiti sa tom temom?

Aleksa: U redu, malena. Ali trebao bih nešto da ti kažem.

Ja: Kaži.

Aleksa: Ja imam dijete.

Ja: Šta???

Aleksa: Da. U Italiji. Radim i idem na fakultet da ga izdržavam...

Istog trenutka sam ustala, obukla se i izašla. To sam uradili u nepunoj jednoj minuti. Taman pomislim da je savršen, da mogu da mu vjerujem, da je najbolji dečko na svijetu, u zadnji tren mi govori da ima dijete. Ne, ja ovo ne mogu da trpim. Dok sam išla brzim hodom do stana, pred mene je stao Aleksin automobil.

Aleksa: Andrea, saslušaj me samo...

Ja: Imaš dijete, šta ja više da tražim od tebe?

Aleksa: Zar ti toliko smeta to malo stvorenje?

Ja: Ne, nego imaš dijete s drugom, i kako ti dijete izdržavaš sa njom si u kontaktu. To ne mogu da podnesem. Pusti me. Zaboravi na moje postojanje.

Aleksa: Toliko si ljubomorna?

Ja: Završili smo razgovor, zauvijek.

Otišla sam sa očima punih suza. Bolje da više nikome ne vjerujem i da se samo baziram na fakultet. Kad bolje pogledam, ljudi mi ne trebaju ako će se nešto ovakvo dešavati.

Uzela sam stvari i spakovala se.

Matej: Mala, gdje ćeš??

Ja: Kod mame.

Matej: A fakultet?

Ja: Vikend je ako nisi primjetio.

Matej: Zašto si drska??

Ja: Nisam.

Matej: Je l nešto nije u redu sa tobom i Aleksom?

Ja: Matej, pusti me i vozi me kod mame.

Matej: U redu.

Odvezao me je kod mame, jako sam bila srećna jer je vidim. Nedostajala mi je.

Mama: Mamino kako ide na fakultetu.

Ja: Pričaću ti sve.

...