Susret srca - ZAVRŠENA

26.

Slušala sam predavanje pažljivo dok je Aleksa sjedio sam ispred mene. Pored mene je sjeo Miloš. Smarao me je sa nekim svojim pričama iz prošlosti gdje sam se pravila kao da ga slušam, ali ne slušam ga. Jedino na šta sam se usredsredila je na predavanje.

Odjednom mi je prekipilo jer Miloš ne prestaje da priča, a Aleksa se stalno okreće da sam ustala i otišla sa predavanja. Došla sam u 2 minuta u stan, uzela knjigu i svesku i počela da učim. Nemam više živaca.

Čula sam kucanje vrata i prevrnula sam očima automatski, pored svega još mi neko nađe dolazit kad sam zauzeta. Otvaram i vidim muškarca kojeg mrzim najviše na svijetu.

Ja: Šta hoćeš?

Aleksa: Otišla si onako ljuta, zabrinuo sam se, jesi li okej?

Ja: Samo se ti nemoj brinuti o meni.

Zalupila sam mu vrata pred nosem i otišla ponovo da učim. Nakon sat vremena učenja Mihajlo me je zvao.

Mihajlo: Hej.

Ja: Hej.

Mihajlo: Jesi li ljuta na mene?

Ja: Ne, zašto bih bila?

Mihajlo: Otišla si bez pozdrava u Beograd pa sam mislio da si ljuta.

Ja: Ma nisam, ne brini. Samo sam nervozna malo zbog ispita. Nemoj misliti da si nešto kriv.

Mihajlo: A, u redu. Šta radiš?

Ja: Ma evo učim malo. A ti?

Mihajlo: Ma evo i ja hhahaha. Izvini što ti smetam.

Ja: Ma ništa, ne brini se.

Mihajlo: Izvini, moram da idem sad.

Ja: Ajde, ćao.

Prekinula sam poziv. Mihajlo, koga nisam voljela nikad, sad je jedina osoba koja me razumije. Žao mi je tog momka, jer se trudio oko debilke.