Susret srca - ZAVRŠENA

14.

Ja: Luka??

Luka: Gdje si bila?

Ja: Nema potrebe da te zanima.

Luka: Gdje si bila??

Ja: Kod dečka.

Luka: Imaš dečka?

Morala sam da slažem.

Ja: Da. Odmakni se od mene.

Pokušam da ga odgurnem od sebe, ali previše je jak.

Luka: Sviđaš mi se.

Ja: Odvratan si.

Ne želim nikog, samo Aleksu.

Ja: Pusti me. Zvaću dečka.

Luka: Misliš da se ja njega bojim?

Ja: Trebao bi.

Počeo je glasno da se smije. Udarila sam ga u međonožje i izašla iz stana. Zvala sam Mateja, ali nije se javljao. Nisam imala izbor, no da zovem Aleksu.

Ja: Hej.

Aleksa: Ee.

Ja: Treba mi pomoć, možeš li doći po mene? Luka je u mom stanu i napao me je.

Aleksa: Idem odma.

Malo je to grubo rekao. Za 2 minuta je došao dok se Luka i dalje prevrtao po podu, s obzirom da sam ga previše jako udarila.

Aleksa ga je izbacio napolje i zatvorio vrata stana. Prišao je i zagrlio me.

Aleksa: Jesi li dobro?

Ja: Da.

Aleksa: Je li te dirao?

Kupio je od bijesa.

Ja: Pa kad sam ušla u stan nisam ga očekivala, pribio me je uz zid i rekao da mi se sviđa pa sam mu rekla sa imam dečka. Nije htio da me pusti pa sam ga udarila.

Aleksa: Znači nije ti naudio?

Ja: Nije. Dobro sam.

Aleksa: A ko ti je dečko?

Ja: Pa nemam, izmislila sam samo...da si ti.

Gledao me je i nije mi ništa rekao. Polako mi se približavao. Zastao je kad su nam usne bile odvojene centimetar jedna od druge. Htjela sam da ga poljubim, ali sam se sjetila šta mi je jutros rekao. Zaustavila sam ga i odmaknula se.

Ja: Hvala ti što si došao.

Aleksa: Nema na čemu.

Ja: Hoćeš li da popijemo kafu?

Aleksa: I ti i ja znamo šta će biti ako ostanemo još na minut sami, Andrea.

U pravu je.

Aleksa: Možemo otići u kafić gdje nećemo biti sami.

Ja: Dogovoreno.

Brzo sam se spremila i ušli smo u auto. U vožnji smo ćutali, ali odjednom njegova ruka se našla na mojoj butini. Ježila sam se.

Ja: Aleksa...

Nije mi ništa odgovorio samo je pritisnuo moju butinu jako, te sam glasno zastenjala. Odveo nas je u neku šumicu gdje nema nikoga. Stao je i gledali smo se. Nismo ni riječ progovorili. Gledala sam u njegove usne, željna da ih okusim opet. Primjetio je to sa namjerom da me poljubi.

Aleksa: Mislim da nije bila dobra opcija da idemo na kafu.

Ja: Nije.

Čim sam to izgovorila poljubila sam ga, a on mi je uzvraćao. Dugo smo se ljubili sve dok me nije prekinuo zvuk mog telefona. Matej me je zvao.

Matej: Šta je bilo mala?

Ja: Luka me je napao.

Matej: Kako?? Jebaću mu mater.

Ja: Pričaću ti.

Matej: Gdje si sad??

Ja: U stanu...

Slagala sam ga.

Matej: Dolazim odmah.

Ja: Okej.

Prekinula sam i rekla Aleksi da moram nazad u stan. Odvezao me je i ništa nismo pričali ponovo. Mislim da ni njemu nije bilo drago što nas je Matej prekinuo.

Aleksa: Jesam li ti dečko sad?

Trgnuo me je iz misli.

Ja: Ne znam, Aleksa...pričaćemo sutra o tome.

Aleksa: Zamalo da se pojebemo, i kažeš "ne znam".

U pravu je.

Ja: Moram sad da idem, vidimo se sutra.

Aleksa: Vidimo se.