Susret srca - ZAVRŠENA

11.

Sjela sam. Bila sam jako nervozna. Gledala sam ga dok je pravio kafu. Presladak je.

Aleksa POV:

Vidio sam kako me gleda. Preslatka je. Šta mi radi iva djevojka. Imao sam djevojke prije nje, ali ni jedna nije toliko posebna, kao ona. Kako bih volio da bude samo moja, ali ona me ne voli.

Ja: Izvoli kafu.

Andrea: Hvala ti.

Zašto se trese dok priča sa mnom? Da li me se plaši? Ne želim da se plaši.

Ja: Je l se plašiš, Andrea?

Andrea: Čega?

Ja: Pa mene.

Andrea: Ne ne, odakle ti to?

Ja: Pa treseš se kad pričaš sa mnom.

Andrea: Ma ne, samo mi je hladno.

Ja: Donijeću ćebe pa se pokrij.

Andrea POV:

Zašto je ovako dobar prema meni, tako me samo više privlači. Želim da ga zagrlim sad, ali stidim se.

Aleksa: Izvoli, pokrij se.

Donijeo mi je ćebe.

Ja: Hvala ti.

Aleksa: Nema na čemu, malena.

To "malena" je šapnuo i nasmejao se. Čim me je pokrio krenuo je ka izlaznim vratima. Gdje ide?

Ja: Hej, gdje ideš??

Pitala sam ga uspaničeno.

Aleksa: Zaboravio sam zaključati auto, samo da ga zaključam i dolazi.

Ja: Požuri.

Pogledao me je upitno. Stid me obuzeo. Prišao mi je i sjeo pored mene. Jeza me uhvatila.

Aleksa: Brzo ću doći, za minut. Nemoj da se plašiš, samo lezi i čekaj.

Pomazio me je po glavi i nasmejao mi se.

Ja: U redu.

Uzvratila sam mu osmjeh, a on je otišao. 2 minuta je prošlo, njega nema. Rekao je da će doći za minut. Zašto me laže. Ustala sam i otišla do kupatila da se umijem. Dok sam se umivala vidjela sam korpu prljavog veša, naravno njegovog. Uzela sam jednu prelijepu majicu i pomirisala je. Kako lijepo miriše, na njega.

Aleksa: Andrea, jesi li ti....

Ušao je u kupatilo dok sam njegovu majicu prislonila uz moje lice. Ostao je bez teksta, a ja sam je brzo vratila u korpu. Velik me blam uhvatio, kako nisam čula da je ušao...

Ja: Da, tu sam..

Jedva sam rekla i pobjegla iz wc, a on mi se smijao.

Aleksa: Želiš li da se kupaš?

Ja: Da, ali neću imati šta da obučem za spavanje.

Otišao je u svoju sobu i donijeo mi je njegovu majicu.

Aleksa: Dugačka je pa ti može doći kao spavaćica.

Zezao me je jer sam jako niska.

Ja: Hahahha, jako smješno. Idem.

Okupala sam se brzo i izašla, jer mi se jako spavalo. Bila sam jako smješna u njegovoj majici. Čim me je vidio krenuo je da se smije.

Aleksa: Gdje si slatkišu.

Ja: Nije mi smješno, spava mi se.

Aleksa: Idi u moju sobu. Krevet je jako udoban.

Ja: Ali gdje ćeš ti spavati?

Aleksa: Pa pored tebe.

Ne, nema šanse...

Ja: Neka, radije ću spavati ovdje u dnevnoj, ti spavaj u sobi.

Aleksa: Odjednom ti se gadim, a prije 10 minuta si mirisala moju majicu.

Ok, u pravu je...

Ja: Onako sam, ne jer mi se sviđaš.

Nasmejao se jer me je uhvatio laži, a ja ne znam da lažem.

Ja: Idem da spavam.

Aleksa: Čekaj dok se ja okupam.

Da l je on realan...