Susret srca - ZAVRŠENA

45.

Violeta POV:

Ispričala sam mu sve. Ćutao je i gledao me je tužno.

Mihajlo: Malena.

Podigao je moju glavu tako da ga gledam u oči.

Mihajlo: Želim da budem taj koji ćete usrećiti.

Nasmijala sam se, ali nisam mogla da vjerujem. Svako muško je ovakvo.

Ja: Ne mogu da ti vjerujem. Žao mi je, Mihajlo.

Mihajlo: Poslije svega što ti se desilo, razumijem. Ali, pokušaću da ti ukradem srce.

Ja: Kako?

Mihajlo: Pokušao sam i sa Andreom, ali nažalost nisam uspio.

Ja: Andrea?

Mihajlo: Da. Andreu sam ganjao godinama, ali ne. Nikad me nije voljela. Jeste kao prijatelja. Bio sam malo i ružan momak, da. Počeo sam da vježbam u nadi da će me zavoljeti. Ali ne, nikada nije htjela. Zato kad se njeno srce srelo sa Aleksom, on ju je osvojio. Barem on, ja nisam mogao...

Ja: Žao mi je...

Mihajlo: Ali, prije par sati, kad sam te ugledao, odjednom je moja ljubav prema Andrei nestala...

Ćutala sam i slušala ga.

Mihajlo: Moraš nešto da znaš prije nego odlučiš da me ikada zavoliš..

Pažljivo sam slušala.

Mihajlo: Ja pijem, prije neki dan se eto desilo da sam pijan spavao sa par djevojaka koje ni ne znam. U svakoj sam vidio Andreu. Žao mi je jer sam to radio...

Ne sviđa mi se ovo što mi je ispričao, ali u redu...

Mihajlo: Ali, nikad sam pao toliko nisko da povrijedim žensko, znaš? Bijem se sa debilima, ko god mi dira meni dragu osobu. Želim da ti pružim lijep život. Vidim odmah da se razlikujemo. Tiha si i povučena, a ja nisam. Ako me ikada zavoliš, reci mi slobodno šta ti sve smeta da promjenimo. Ako mi se želiš prepustiti, neću biti grub prema tebi jer znam da si bila silovana i mučena. Hoću biti dobar prema tebi, želim da budeš samo moja.

Ništa nisam progovarala.

Mihajlo: Ne mogu da te tjeram, možemo makar da ostanemo prijatelji, ako me ne želiš kao svoju ljubav u životu.

Ćutala sam.

Mihajlo: Hoćeš li reći nešto? Samo ćutiš.

Ja: Žao mi je, trenutno se plašim svakog muškarca.

Mihajlo: Razumijem.

Ja: Samo bih voljela da mi učiniš uslugu, ako možeš.

Mihajlo: Kaži.

Ja: Dugo vremena sam bila zatvorena u kući, jedva da sam izašla napolje. Bila sam izgladnjivana, svaki dan sam samo jednom jela, a nekad nikako u danu. Pa bih voljela da pojedem nešto i uz to slatko, molim te?

Rekla sam tužno, nisam tražila da mi kupuje skupe stvari, tražila sam sitnicu. Mjesecima sam bila gladna, da mi neko da hranu, to mi je najveća usluga.

Mihajlo: Mogu naravno.

Rekao je, a ja sam ga zagrlila.

Mihajlo: Ima jedan fin restoran..

Ja: Ne, ne troši se toliko. Mislila sam neku sitnicu iz pekare.

Mihajlo: Ti sve zaslužuješ.

Rekao je, a ja sam pustila suzu.

Mihajlo: Nemoj da plačeš, molim te.

Obrisala sam suzu i nasmijala sam se. Odveo nas je u restoran, naručili hranu i bila je brzo gotova.

....