Susret srca - ZAVRŠENA

33.

Doveo je curu, svi raščupanu i izudaranu...uff kako mi je žao....

Tara: Hvala što ste me primili.

Ja: Ništa, brinuću se o tebi.

Tara: Ovo ti je djevojka?

Matej: Ne, to mi je rođaka.

Ja: Da, stanujem ovdje zbog fakulteta.

Tara: Aha, u redu...hvala vam mnogo.

Ja: Nema na čemu.

Matej: Cure, idem na posao. Vidimo se.

Ja: Vidimo se.

Otišao je te sam ostala sama sa Tarom.

Ja: Dođi u kupatilo.

Tara: Zašto?

Ja: Da ti očistim te rane.

Trebalo nam je cijelih sat vremena. Sve rane sam joj očistila, oprala joj kosu, i fino je sredila. Nije imala šta da obuče pa sam joj dala svoju odjeću.

Tara: Hvala ti puno, ali glupo mi je jer nosim tvoju odjeću, nemaš ti šta obu...

Ja: Ma ništa to. Sad ćemo ići u butike da kupimo sve.

Tara: Dobro, ako tako kažeš.

Obišle smo razne butike da nađemo Tari odgovarajuću odjeću i uspjele smo. Dok smo razgledale, Tari su porvenile oči i pobjegla je iz butika, a za njom je trčao jedan čovjek. Uhvatila me je panika i zbunjenost. Od uzbuđenja nisam znala šta da radim i uzela sam novac bacila na pod i zaustavila tog čovjeka.

Ja: Hejj, izvinite. Ispao vam je ovaj novac.

Xx: Aa, u redu hvala ti.

Dok je to kupio ja sam otrčala za Tarom. Svuda san je tražila i našla sam je u parku na igralištu.

Ja: Tara? Zašto si pobjegla?

Tara: Moj momak...

Ja: Ovaj koji je trčao za tobom?

Tara: Da...koliko god puta raskidala sa njim on me ne ostavlja na miru. Stalno me ganja. Najveća greška u životu mi je to što sam ostavila Mateja zbog njega, najveća...

Počela je da plače koliko se uplašila. Nisam znala šta da radim i dovela sam je u stan.

Ja: Ja ću sad da idem da kupim odjeću iz onog butika iz kojeg si pobjegla jer nismo stigle. Brzo ću, zaključaći te.

Zaključala sam je i krenula. Kada sam izašla iz zgrade, pred mene je stao isti čovjek koji je granja Taru, to jeste Tarin bivši.

Ja: Izvinite, ali žurim..

Xx: Da li ste vidjeli neku crvenokosu, nisku gospođicu negdje?

Ja: Amm, ne. Nikad vidjela.

Xx: Aha. Mora da živi ovdje.

Čim je to rekao ušao je u zgradu. Šta da radim sada. naći će Taru...Srećom ovo je jako velika zgrada, neće je naći tako lako, a i zaključala sam je. Nazvala sam je.

Ja: Tara, tvoj bivši je u zgradi, u ormariću u hodniku imaš ključeve od moje sobe, uđi u sobi i zaključaj se.

Tara: Kako je u zgradi, jojj.

Krenula je da plače.

Ja: Nemoj da plačeš, možda je blizu i čuje te. Uradi kako sam ti rekla i budi tiha, kao da niko nije u stanu

Tara: U redu, hvala ti mnogo.

Prekinula sam poziv i zvala Mateja. Sve sam mu objasnila i rekao je da dolazi.