Susret srca - ZAVRŠENA

62.

Aleksa POV:

Matej mi je javio šta se desilo sa Tarom. Koliko nesreća se mora desiti u par dana? Ne mogu da spavam noćima zbog Saše, ali trudim se da ostanem pribran. Saša sada majku nema, kako da objasnim malom anđelu da njegove mame više nema? Razmišljanja će me ubiti.

Izašao sam, sjeo u auto i vozio na svaki dio Beograda u nadi da vidim Nikolu. Sat vremena sam proveo tražeći. Stao sma na crveno, i vidim ko prelazi ulicu... To je Nikola. Čim je bilo zeleno odmah sam krenuo za njim. Nazvao sam policiju. Parkirao sam auto, izašao i trčao za njim.

Ja: NIKOLA!

Odmah se okrenuo. Čim me je vidio krenuo je da bježi. Ali na njegovu žalost ja sam brži. Uhvatio sam ga, oborio na zemlju i jako ga pritisnuo za vrat.

Ja: Odmah mi vrati Sašu da ne bi bilo posljedica.

Nikola: Dovedi mi Violetu.

Stisnuo sam ga još jače za vrat.

Nikola: Nikad ga nećeš vratiti nazad. Ako mi ne dovedeš Violetu u narednih 2 dana, sin ti je mrtav.

Ja: Misliš?

U tom trenutku je došla policija. Stavili su mu lisice.

Nikola: Molim? Od kad ste vi protiv mene? Koliko vam je platio?

Policija: Koliko god smo za tebe, ne možemo podržati ubistvo. Zaslužuješ zatvorsku kaznu i za ubistvo i za otmicu.

Odveli su ga, a meni vratili sina. Dijete je izgladnjivano bilo. Ubiću Nikolu čim mi dođe ponovo pred oči . Toliko sam bio srećan jer je opet kod mene. Odveo sam ga kući da ga nahranim. Poslije ću zvati ostale da javim srećne vijesti.