Susret srca - ZAVRŠENA

23.

Andrea POV:

Ja: Hvala ti mnogo mama, baš sam se najela.

Mama: Nema na čemu dušo. Trebala bih ti reći nešto.

Ja: Reci.

Mama: Sjećaš se Mihajla?

Prevrnula san očima. Mihajlo je dečko iz moje srednje koji me je stalno proganjao, ali nikad uspjeo da me smuva.

Ja: Da. I?

Mama: Neki dan je dolazio i pitao je za tebe. Kaže želi nešto da ti kaže, ali nema tvoj broj.

Ja: Idem do njega, dobro.

Nikad nisam voljela Mihajla, on i uprkos tome što je sladak i zgodan dečko, u njemu nisam vidjela ničeg privlačnog. Nije imao u sebi nekakvu dobrotu, iskrenost, duhovitost. Nikad me nije privlačio. Ali odlučila sam da odem da čujem šta ima da mi kaže, jer mi je čudno. Dugo se nismo čuli ni vidjeli, a odjednom me traži. Čudno je.

Došla sam do njegove zgrade i pozvonila sam.

Xx: Ko je?

To je Mihajlova majka, Milana, ona me je uvijek voljela.

Ja: Andrea Đorđević, možete li me pustiti? Trebam razgovarati sa Mihajlom.

Milana: Aa, Andrea. Mogu, ali Mihajlo je trenutno u teretani, nije ovdje.

Ja: U redu, idem tamo, hvala vam.

Otišla sam do teretane. Nisam morala ni da pitam koje, već sam znala, odavno je išao u tu teretanu. Čekala sam ispred oko desetak minuta, a onda sam ga vidjela da je izašao i nije me primjetio. Uhvatila sam ga za ruku.

Ja: Mihajlo.

Mihajlo: Andrea?? Otkud ti?

Ja: Eto, došla malo za vikend.

Mihajlo: A sjajno. Kako ti je na fakultetu?

Ja: Odlično, a tebi u školi?

Godinu dana je mlađi od mene.

Mihajlo: Top je sve.

Andrea: Mama mi je rekla da si dolazio da mi kažeš nešto, ali nisam bila tu. Šta želiš?

Mihajlo: Pa...znam da ti i ja nikad nećemo uspjeti. Naporan sam bio i htio sam da ti se izvinim.

Ja: Ma opušteno.

Mihajlo: Mislio sam da upišem isti fakultet kao i ti u Beogradu. Nemoj sad misliti da to radim samo da te proganjam, nego tako želim.

Ja: Aha, može. Pomoći ću ti da upadneš tamo.

Mihajlo: Joj, hvala ti mnogo.

Ja: Nema na čemu.

Mihajlo: Mislio sam da idem na kafu, ali nemam sa kim, sad si ti tu pa je l ti problem?

Ja: Nije, ajmo.

Sjeli smo u najbliži kafić i naručili piće.

Mihajlo: Pa, Matej mi je rekao da si našla dečka. Jako mi je drago.

Ja: Ma da...

Mihajlo: Ti si toliko tvrdoglava da ne želiš nikog pa mi je drago da je bar on srećnik.

Ja: Svakako tu nema ništa.

Mihajlo: Kako misliš?

Ispričala sam mu zašto.

Mihajlo: Au...otkud to dijete odjednom?

Ja: Ne znam ništa, samo sam ljuta izašla.

Mihajlo: Pa vidi. Možda si sad samo ljuta ali ...

Ja: Nema ali. Sam je kriv jer mi to nije rekao na vrijeme. Da jeste, možda bih to i prihvatila.

Mihajlo: A, razumijem.

Ja: Jesi li ti našao neku djevojku koja te je usrećila?

Mihajlo: Još te nisam prebolio. Nikad nismo bili zajedno, uvijek si mi govorila da sam ti drug, smetalo mi je to. A volio sam te, kao i sada, ali biće mi drago ako uspješ sa tim Aleksom.

Ja: Nećemo. I prebolićeš me, ne brini. Naće se neka.

Mihajlo: Koju god da pogledam vidim tebe. Zaljubio sam se u anđela, ali mi je žao što taj anđeo nije moj.

Ja: Pomoći ću ti da nađeš drugog anđela, boljeg od mene.

Mihajlo: Hvala ti, ali znaj jedno.

Ja: Šta?

...