Susret srca - ZAVRŠENA

64.

Andrea POV:

Jako sam srećna, ali me i dalje brine Tara. Matej je došao kod nas i sve vrijeme je hodao u krug. Nije mogao da se smiri i krivio je sebe zbog ovoga. Bilo mi ga je žao, ali isto tako i Tare. Nadamo se da nije toliko ozbiljno da bi došlo do operacije.

Matej: Andrea, šta ću ja bez nje? Šta ću? Ona je cijeli moj svijet, ne mogu da živim bez nje.

Govorio je očima punim suza.

Matej: Ne mogu bez nje, Andrea..

Zagrlila sam ga.

Ja: Bato, sve će da bude u redu. Tara će biti okej, ne brini se. Samo nemoj toliko da brineš.

Matej: Nadam se. Hvala ti što si uvijek bila uz mene sestro.

Ja: Volim te bato.

Zagrlila sam ga još čvršće.

Mama: Joj duše moje. Ne brini, Matej, Tara će biti odlično.

Matej: Nadam se. Hvala vam na utjehama.

Nismo mogle da ga pustimo nigdje jer pretpostavljam da će da se napije. On nikad ne pije, osim kad je u pitanju ljubav...

Matej: Moram da se opustim malo.

Ja: Ajde malo odspavaj.

Matej: Idem malo, hvala ti.

Rekao je ponovo u suzama i otišao je. Joj Bože, koliko m8 je žao zbog svega. Morala sam i Violetu da tješim, jer nakon mojih savjeta ona je ponovo plakala. Gubim nerve. U međuvremenu, neko je pokucao na vrata.

Aleksa: Ljubavi.

Rekao je, držeći Sašu u rukama. Bila sam presrećna. Odmah sam ga uzela i izljubila ga.

Ja: Duša moja mala. Pa jesi li se uplašio?

Mahanjem glavom mi je odgovorio ne. Presladak je.

Aleksa: Ljubavi, moram nešto da te pitam.

Ja: Šta?

...