Susret srca - ZAVRŠENA

58.

Violeta POV:

Ne mogu da rizikujem život malog djeteta, moram da se predam Nikoli. Dok sam trčala našla sam jedan taksi, mahnula sam mu i stao je.

Ja: Možete li molim vas za Beograd? Hitno je.

Klimnuo je glavom i krenuli smo. Brzo je vozio, platila sam mu i izašla. Trčala sam do mjesta gdje Nikola živi.

"VIOLETA"

Čula sam poznati glas. Okrenula sam se i vidjela Aleksu kako mi prilazi.

Aleksa: Šta radiš ovdje??

Ja: Oteo je tvog sina. Ne želim da to dijete pati zbog mene. Ja sam navikla, idem da ga spasim.

Krenula sam, ali Aleksa me je zaustavio.

Aleksa: Ništa nećeš spriječiti. Misliš da ne znaš njegovu taktiku? Ako mu dođeš, on meni svejedno neće vratiti sina. On hoće da svi patimo. Policija radi na ovome. Zvaću Mateja da te vrati.

Ja: Ne mogu da podnesem ovo, Aleksa...ne želim da to dijete bude žrtva.

Aleksa: Violeta, rekao sam nešto. Sigurno se ni Andrei nisi javila da ideš.

Ja: Čula sam razgovor tebe i Andree. Moram da pomognem tvom sinu.

Ponovo me je zaustavio.

Aleksa: Ne ideš nigdje. Sada ćete Matej odvesti kući. Nemoj više da izvodiš gluposti Violeta. Šta sada da nisam naišao? Ti bi otišla kod Nikole i bila bi gotova. Vratićeš se kod Andree, odmah.

Zvao je Mateja i odveo me je nazad.

Matej: Violeta, nemoj donositi ishitrene odluke. Znaš li koliko značiš Andrei? Neće niko da bude žrtva, ni Aleksin sin, ni ti. Sve ćemo vas spasiti. Samo ostani kući, Aleksa i ja radimo na ovome.

Rekao je, a ja sam samo potvrdila. Odveo me je kući i odmah se vratio nazad.