Susret srca - ZAVRŠENA

27.

Aleksa POV:

Ja: Konačno si mi dovela dijete.

Laura: Zdravo i tebi.

Ja: Reko sam, ne interesuješ me.

Laura: Okej.

Ja: Daj mi sina.

Uzeo sam sina, spremio ga dobro i krenuo do Andree.

Laura: A izvini, gdje ćeš?

Ja: Kod moje djevojke, da vidi mog sina.

Laura: Zašto mene nisi zvao?

Ja: Ne trebaš nam.

Dobro sam ga zavezao u autu i brzo smo došli do Andreinog stana. Pitam se da li će mi zalupiti vrata pred nosem ako vidi mog sina.

Pokucali smo na vrata i odmah je otvorila. Gledala me pogledom punim mržnje, a pogledom na dijete, oči su joj sijale.

Andrea POV:

Došao mi je na vrata. Toliko sam željela da ga udarim, istresem se na njega i zalupim mu vrata pred nosom ponovo, ali ta beba me je spriječila. Kako preslatko dijete, samo mi je žao kakvog oca ima.

Ja: Da nemaš to dijete sad ufff ... uđite.

Aleksa: Volim i ja tebe.

Prevrnula sam očima

Ja: Daj mi to jadno dijete.

Uzela sam malu bebica, pretpostavljam da nema ni godinu dana. Napravila sam mu kašicu od banane i sve je pojeo.

Aleksa: Bila bi sjajna majka.

Ja: Ćuti. Očigledno je zašto si doveo dijete, samo da bi mogao pričati sa mnom.

Aleksa: Ne griješiš.

Ja: Kako se zove?

Aleksa: Saša.

Ja: Gdje mu je mama?

Aleksa: Ma eno je kući.

Ja: Pa da li se ljuti što si došao kod mene?

Aleksa: Ma boli me kurac, nek vidi i ona kako boli.

Ja: Aha, dobro.

Tokom razgovora ponovo me je zvao Mihajlo, a telefon je bio na stočiću pored Alekse. Čim je to vidio, pogledao me je ispod oka.

Aleksa: Ko je Mihajlo?

Ja: Nije tvoja stvar?

Aleksa: Dečko a?

Ja: Da.

Da vidim koliko je ljubomoran.

Aleksa: Mhm, lijepo. Zašto se ne javiš momku?

Ja: Evo sad ću.

Javljam se.

Mihajlo: Hej, Andrea.

Ja: Zdravo ljubavi. Šta mi radiš?

Mihajlo: Andrea šta?

Ja: Pitam šta radiš ljubavi?

Mihajlo: Aa ma evo mislim na tebe.

Pričam sa njim dok Aleksa sa strane bjesni.

Ja: Ja na tebe više. Što si me zvao?

Mihajlo: Falila si mi, da čujem tvoj lijepi glas.

Aleksa kipi od bijesa.

Ja: Jojj, dušo moja. Volim te mnogo.

Mihajlo: I ja tebe ljubavi. Idem u teretanu pa se čujemo.

Ja: U redu, pazi se. Ljubim te.

Mihajlo: I ja tebe.

Spustila sam slušalicu. Mihajlo je bio zbunjen, ali je vjerovatno shvatio šta radim pa smo dobro to odlučili da iznervirao Aleksu.

Aleksa: Dobro, Saša i ja bi trebali da idemo. Vidimo se

Ja: Vidimo se.

Izašao je sa izrazom lica punim bijesa. Kako sam se nasmijala fino. Od sreće sam sjela i krenula da učim, ali prvo bih trebala da objasnim Mihajlu zašto sam mu ono pričala.