Susret srca - ZAVRŠENA

16.

Odmaknuo me je od sebe i gledao me.

Aleksa: Ako nastaviš neću moći da se suzdržim.

Pogledala sam ga zbunjeno.

Ja: Kako to misliš?

Aleksa: Nasrnuću na tebe, skinuti te. Prestani.

Ja: U redu, izvini.

Ne želim da prestanem, ali moram.

Aleksa: Mislio sam da je nešto hitno, ali sad moram da idem. Vidimo se sutra.

Ja: Važi, vidimo se.

Otišao je, a ja sam krenula da plačem.  Ne znam zašto.
Morala sam nešto da uradim da se smirim. Izašla sam napolje i prošetala malo. Vrijeme je predivno danas.
Šetala sam, ali sam čula meni dobro poznati glas..

Marija: Andrea. . .

Ja: Opet? Šta hoćeš više od mene?

Marija: Ništa. Samo želim da ti se izvinim, da ponovo budemo drugarice...

Prekidam je.

Ja: Ti i ja niko ni nismo bile drugarice, a poslije onog tek nećemo. Prestani više da me smaraš.

Samo sam otišla, a ona mi ništa nije rekla. Nervira me ta cura. Dok sam šetala, neko me je uhvatio za ruku pa sam se uplašila.

Xx: Hej.

Ja: Pusti me, ko si ti?

Xx: Ne sjećaš me se?

Ja: Nikad te u životu nisam vidjela.

Xx: Jesi, pričali smo čak. Pitao sam da li mogu sjesti pored tebe na predavanju, ali izderala si se na mene.

Vidi ipak se sjećam.

Ja: Joj da...izvini zbog toga. Bila sam nervozna

Xx: Ma u redu je,  nego ja sam Miloš.

Ja: A pa drago mi je, Miloše. Ja sam Andrea.

Miloš: I meni je drago, Andrea. Možemo li da se upoznamo bolje?

Ja: Naravno.

Miloš: Da idemo na kafu?

Ja: Može, naravno.

Sjeli smo u kafić, naručili piće i pričali o fakultetu.

Miloš: Dobro, malo da skrenemo sa fakulteta. Mogu li te pitati nešto?

Ja: Pitaj.

Miloš: Da li ti je Aleksa dečko?

Taman što želim da malo skrenem misli sa njega, neko mi ga spomene...

Ja: Nije.

Miloš: Dobro je.

Ja: Zašto??

Miloš: Aleksa je jako divna osoba, ali ima jednu manu.

Ja: Kakvu??

Zanima me.

Miloš: Lako uvuče žene u krevet.

Progutala sam knedlu.

Ja: Kako to misliš?

Miloš: Drži pod kontrolom tijelo žene i tako padne na njega.

Zašto dam to primjetila . . .

Ja: Sa koliko žena je on bio?

Miloš: Ne znam tačno, ali puno. Čuo sam da je oko 8..

Skamenila sam se.

Miloš: Ali nisam siguran.

Ja:..izvini, amm...moram da idem kući.

Bilo mi je loše.

Miloš: Da te otpratim?

Ja: Ne ne. Hvala ti. Vidimo se.

Zagrlila sam ga. Poslije onog što mi je rekao pozlilo mi je. Dozvolila sam takvom dečku da me dodiruje. Uputila sam se ka njegovom stanu. Pokucala sam, odmah je otvorio.

Aleksa: A Andrea, otkud te...?

Gurnula sam ga unutra, zatvorila vrata i zalijepila mu prejak šamar. Ostao je u čudu.

Aleksa: Šta ti je? Što si bijesna toliko, jesam li uradio nešto?

Ja: Sa koliko si žena spavao?

Aleksa: Šta?

Ja: Odgovori mi.

Aleksa: Čemu to pitanje?

Ja: Odgovori mi.

Aleksa: Dobro, priznaću...puno, ne mogu ni sam izbrojati. Gadim ti se sad?

Krenula sam da plačem i krenula prema vratima da izađem, ali me je zaustavio.

Aleksa: Andrea...

Zagrlio me je.

...