Susret srca - ZAVRŠENA

7.

Ja: Kako?

Aleksa: Pokazao sam ti kako, ako si zaboravila mogao bih opet.

Krenuo je da mi prilazi i sve što mi je bio bliži ježila sam se. Ljubio mi je vrat, jednom rukom me je držao za struk, a drugu u gaćice  i brzim pokretima prstiju me jako zadovoljavao. Nisam mogla da se pomjerim od šoka. Ubrzo sam se trznula i nisam mogla ovo sebi da dozvolim. Došla sam u Beograd na studije, a ne da se kurvam.

Ja: Želim da idem kući.

Aleksa: Zašto?

Ja: Jer mi se ide. Boli me glava.

Aleksa: Ako je to sad zbog mene, molim te, izvini...

Ja: Ne, samo mi se ide kući.

Izustim jedva. Brzo me je odvezao do stana.Zahvalila sam mu se, nisam ni sačekala da mi odgovori samo sam istrčala iz auta u zgradu koliko me je bilo sramota.

Zamalo da sam se upustila u seksualne vode. Jako mi je prijalo, to kratkotrajno zadovoljstvo mi je stvaralo želju za još, ali ne mogu to da uradim. Saberi se, Andrea. Odoli svojim željama. Toliko mi je drago što sam ostala nevina, ali mi je i žao što nisam iskoristila priliku za takvo zadovoljstvo. Bolje da više ništa ne mislim. Spremiću kuću, istuširati se i spavati. Trebam krenuti da spremam ispite, a ne ovako da se bavim sa momkom kojem je samo cilj da me iskoristi.

Stigla je notifikacija. Aleksa.

"Jesi li bolje? Brineš me"

Baš ja tebe brinem. Odgovorila sam da sam dobro i nazvala sam mamu da popričamo. Toliko mi nedostaje.

Kad sam htjela da krenem na spavanje neko je otvorio vrata. Jeza me uhvatila. Izašla sam iz sobe i vidjela sam Mateja. Čudno me je gledao.

Matej: Otkud ti?

Ja: Pa stanujem kod tebe, sjećaš se?

Matej: Hahhshaha ma znam to, nego, zar nisi rekla da ideš u izlazak.

Ja: Da, ali boljela me glava pa me je prijatelj vratio.

Matej: Ozbiljno? Jesi li dobro? Ako nisi ići ćemo sutra kod ljekara.

Ja: Ne, ne. Bolje sam sad. Idem da spavam, mnogo sam umorna.

Matej: U redu, lijepo mi spavaj.

Ja: I ti.

Nasmejem mu se.

Uopšte me nije bolila glava. To sam rekla samo da se izvučem iz Aleksinih ruku, iako mi je jako prijalo...
Legla sam, ali nisam mogla da spavam jer sam razmišljala o njemu. Kako sutra da se gledamo na predavanjima...