Susret srca - ZAVRŠENA

17.

U meni je sve umrlo od trenutka što mi je Miloš rekao, a Aleksa priznao. Jako boli...A zavoljela sam ga, kao nikog do sada.

Ja: Odvratan si.

Aleksa: Znam, izvini. Volim te.

Ja: Voliš me?

Aleksa: Da.

Ja: Lažeš.

Aleksa: Ne lažem.

Ja: Zavoljela sam te, ali odvratan si. Dopustila sam ti da me diraš i to više puta. Gadiš mi se.

Počela sam opet da plačem i krenula da izađem, ali me je opet zaustavio.

Ja: ŠTA HOĆEŠ SAD?

Izderala sam se.

Aleksa: Nemoj vikati. Dobro, iskorištavao sam djevojke, jesam, ali...u tebi vidim nešto što ne bih iskoristio. Koliko god tako govorila o meni, ja ću te voljeti, zauvijek.

Ja: Ne vjerujem ti.

Aleksa: Dobro, razumijem. Zaslužuješ mnogo boljeg. Šta da radim osim da te pustim, ne želiš me. Posljednji zagrljaj?

Zagrlila sam ga čvrsto kao i on mene. Volim ga, ali ne mogu sa takvim dečkom da budem.

Aleksa: Vidimo se na predavanju, Andrea.

Ja: Vidimo se, Aleksa.

Izašla sam plačući i tako sam došla kući. Kad sam nervozna, utjehu najviše nalazim u čišćenju. Cijeli stan sam očistila, i sve vrijeme sam plakala. Kad sam sjela vidjela sam poruku.

Aleksa: Jesi li dobro malena?

Zašto me i dalje zove tako. Nismo ništa.

Ja: Dobro sam, ali nema potrebe da me zoveš tako. Nisam tvoja malena.

Aleksa: Dobro, moja malena ❤️

Još više sam plakala nakon ove poruke. Ali...ovdje sam došla zbog fakulteta, ne da se muvam sa likovima. Ušla sam u sobu, krenula sam da učim, ali misli nisu dozvoljavale. Kako da ga izbacim iz glave...Ponovo poruka. Kako volim kad vidim njegovu poruku, ali ipak se razočaram jer je ipak od Miloša.

Miloš: Želiš li na kafu?

Ja: Može.

Spremila sam se i uputila se ka kafiću gdje smo se dogovorili. Pozdravili smo se i sjeli.

Miloš: Andrea?

Ja: Reci.

Miloš: Jesi li dobro? Kao da si plakala.

Ja: Nisam, nisam. Sve je dobro.

Miloš: A, u redu. Šta ćemo da pijemo?

Ja: Pa ja bih kafu.

Miloš: E odličn...

Odjednom je zastao, i zagledao se u jednu tačku.

Ja: Miloše, jesi li dobro? Što ne pričaš?

Aleksa: I bolje mu je da ne priča.

Iznenadila sam se kad sam čula Aleksu.

Ja: Otkud ti?

Aleksa: Izvini Miloše, trebaće mi tvoja djevojka na koji minut.

Ja: Nisam mu djevojka.

Miloš: Samo smo prijatelji.

Aleksa nije reagovao na to samo me je uzeo za ruku i uveo u auto.

Ja: Šta sad izvodiš?