Susret srca - ZAVRŠENA

34.

Ja sam otišla u butik da sve uzmem. Skupo sam prošla, ali za onu odjeću milion dajem. U istom butiku sam srela Lauru.

Laura: O pa zdravo.

Ja: Ćao.

Laura: Kradljivice momaka.

Ja: Vidi, nemam vremena za raspravu. Nisam nikom ukrala momka jer tebe Aleksa svakako ne voli, i dalje ste u kontaktu zbog djeteta. Molim te, ne smaraj.

Još mi treba da me ona nervira. Brzo sam došla do zgrade, a u istom trenutku je došao Matej.

Matej: Gdje si ti bila i gdje je Tara??

Ja: Taru sam ostavila gore, zaključanu. Rekla sam joj da se zaključa u moju sobu i da bude tiha. Nisam mogla da odem gore jer će taj debil shvatiti gdje živim.

Matej: U redu, vidi, sjedi u auto, ja ću ga istjerati. Nemoj da te vidi.

Ja: Okej.

Poslušala sam ga i čekala u autu. Nakon desetak minuta je došao do mene.

Matej: Izgleda da on više nije u zgradi.

Ja: Dobro je. Ali može opet da dođe.

Matej: Vjerovatno. Čuvajte se.

Ja: Hoćemo. A da ipak zovemo policiju?

Matej: Ne možemo jer ništa nije uradio i reći će da ih ne zovemo bezveze.

Ja: Uff, jebemu.

Matej: Zovi me čim ga vidiš negdje.

Ja: Važi.

Ušla sam u stan i rekla Tari da izađe iz sobe jer je sada bezbjedno.

Ja: Za sad je sve u redu, ali, nažalost tebe ne možemo puštati iz stana.

Tara: Uff, u redu.

Ja: Ako čuješ da neko kuca na vrata, ne otvaraj. Matej i ja imamo ključ, ući ćemo sami. Ti ne otvaraj.

Tara: Važi, hvala ti.

Zagrlila me je plačući.