Doktor me je pustio kući jer nema razloga da budem tamo. Ali ima. Ja ću uskoro umrijeti jer ne mogu živjeti sa tim da moje Darcy više nema. I ako sam je držala samo pola sata u naručju,ipak mi nedostaje. Luke je isto u šoku kao i ja. Plače,iako to nikad nisam vidjela kod njega. Upravo sjedimo u sobi u kojoj je trebala biti Darcy i plačemo.
Luke's P.O.V.
Ne mogu da vjerujem. Izgubio sam nešto što sam uvijek htio. Želim biti jak. Želim da ne plačem. Ali emocije su jače od mene. Jako mi nedostaje moja kćerkica..da li mogu da umrem i da idem kod nje?
Ipak ne..jer ne mogu ostaviti Ivu. Nikad je neću ostaviti. Nikad!
Zašto je život ovakav prema meni i Ivi?
Bili smo tako sretni. A sada?
Sada gledamo koje će se prvo od nas dvoje baciti sa neke litice i otići od sviju.
"Iva znaš da moramo krenuti dalje? Znaš da ne možemo više ovako,mislim,tek je jedan dan prošao,ali vjeruj mi imati ćemo mi još dijece. A ovu sobu ćemo sačuvati za njih"-rekao sam dok sam je milovao po leđima.
"Ne znam Luke,ali ipak imaš pravo. Moramo krenuti dalje. Ja znam da je nikad neću zaboraviti..ipak je to moja mala kćerica,koja je živjela samo 30 minuta."-rekla je i spustila glavu na moja prsa.
"Gledaj,ja ti obećaj da će sve biti oke,neću dati da te niko uznemirava. Samo ćemo biti ja i ti. I naša buduća beba ili bebe"-rekao sam te se je ona nasmijala na ovo zadnje. Ustao sam i pružio joj ruku da i ona uradi isto. Ustala je i naglo me zagrlila (gif). Volim ovo. Želim da traje zauvijek.
"Volim te Luke."-rekla je.
"I ja tebe Iva isto. Najviše"-rekao sam i poljubio je u čelo.
"Molim te Luke,nemoj me nikad ostaviti. Pogotovo kad je Michael tu. Bojim ga se. Ne mogu zaboraviti to da mi je prijetio.."-rekla je te sam opet vidio suze u njezinim očima.
"Nemoj plakati..."-rekao sam i prstom joj prešao preko tih predivnih obrazića koji su se uvijek crvenjeli kada bih joj nešto rekao vezano za njezino tijelo.
"Ja ti obećajem da te nikad neću ostaviti"-rekao sam te se on nasmiješila na moje riječi. Još smo jednom pogledali sobu u kojoj je trebala biti Darcy,i izašli smo.
Sljedeći dan**
"Šta kažeš na to da pravimo palačinke?"-pitala sam Luke,jer želim da se malo zabavim.
"Nemam ništa protiv toga,ali Iva ako ćemo iskreno ja ne znam ni jaja da ispečem"-rekao mi je te sam se glasno nasmijela jer je stvarno smiješno to što ni jedno obično jaje je zna ispeći.
"Luke,treba da se sramiš!"-rekla sam kroz smijeh.
"A znači tako hoćeš da se igramo?"-rekao je i odmah sam se prestala smijati. Njegovi izazovi uvijek pređu na nešto kao sexs?
"A kako to?"-pitala sam ga izazovno.
"Pa imati ćemo izazov sa palačinkama. Ko napravi najbolje taj je pobjednik. A gubitnik će morati da oralno zadovoljava pobjednika"-rekao je te sam se zgrcunla na ovo zadnje. Molim? Oranlo zadovoljavanje? Ja to nikad nisam radila niti znam kako se to radio. Oh,Bože. Ali ne trebam se bojati toga jer ću 100% napraviti bolje palačinke od njega.
"Okej. Pristajem na taj izazov,jer znam da ćeš izgubiti"-rekla sam opako te me je on samo gledao sa smiješkom od uha do uha.
"Ondaa..nek izazov počne. Krenimo"-rekao je veselo te sam se bacila na posao. Bila sam jako radoznala da vidim facu od Lukea kad izgubi.
"Jooj Luke,kladim se da ne znaš ni smijesu napraviti"-rekla sam kroz smijeh.
"E pa gospođo Hemmings,zato ima moj dragi prijatelj Google"-rekao je te sam se nasmijala. Ali opet on to Hemmings. Pa nisam ja udata za njega.
"Kako misliš Hemmings? Ja kako dobro znam,ja još ne nosim tvoje prezime."-pitala sam ga i nastavila praviti smijesu koja će još malo biti gotova.
"Bacimo se na posao sada,nemoj me skretati,jer moram pobjediti"-rekao je te sam skontala da skreće sa teme. Nema veze,sada se moram usredotočiti na palačinke i na pobjedu.
Kada sam se okrenula da vidim gdje je Luke on je već pekao svoje palačinke.
"Luke!! Kako si tako brzo to sve napravio!?"-pitala sam ga ljubomorno.
"Google dušo,google"-rekao je te sam ga samo pogledala. Malo sam ubrzala svoj rad te sam se već našla na pečenje palačinki. Nisam napravila puno,jer to je samo da probaš i da ocjeniš pobjednika.
***
"Ja sam završio svoje"-rekao je dok je dekorisao svoj pladanj sa palačinkama.
"Također"-rekla sam te smo jedno drugom dali svoje palačinke.
"Samo se nadam da me tvoj google neće otrovati"-rekla sam mu i probala palačinku koju je on napravio. Oh Bože tako su dobre.
"Da čujem mišljenje!"-rekao je Luke kao vojnik.
"Pa nisu loše"-rekla sam i 100% je skontao da lažem.
"Iva ne laži,znam da su super,ali je tebi samo krivo jer su moje bolje od tvojih"-rekao je te se pobjednički nasmijao. Okej moram se predati,njegove su bolje.
"Okej,okej..predajem se. Tvoje su bolje,i ti si pobjedio"-digla sam ruke u znak odbrane. Šta mogu? Hoću da budem pravedna,ali onda se zgrcenem kada znam šta sad treba da radim. Da oralno zadovoljavam Lukea. Oh Bože..
"A sada kada smo probali Lukeove najbolje palačinke,krenimo sa poslom koji treba da obavi gubitnik"-naviše sam se bojala da izgovori ovo rečenicu. Ali on ju je ipak izgovorio.
"Luke,ali ja.."rekla sam te me je on prekinuo.
"Znam da ne znaš kako se to radi,ali nemoj da te bude sram ja ću ti pomoći"-rekao je te me uzeo kao mladenku u odveo u našu sobu. Polako me spustio na krevet i stao ispred mene. Okej Iva šta sad?
Okej,uzeti ću i polako ga skidati,govorila sam u sebi.
Polako sam mu skidala hlače,te sam već mogla vidjeti izbočinu njegovog frenda. wow.
Ostala sam zbunjena..sada kada je potpuno gol,šta sad trebam? Da se gledamo ko u indijskim serijama ili..?
"Nadam se da si barem gledala kako se ovo radi"-rekao je te mi uzeo ruku i počeo kliziti po njegovom frendu. Okej sada znam. Kimnula sam glavom i počela raditi svoj izazov. Pa neka i treba mi kada se znam praviti kao da znam praviti najbolje palačinke. Zašto nisam jednostavno uzela Google i uradila isto kao i Luke?
"Izluđuješ me"-rekao je Luke dok sam ubrzavala tempo.
"To mi je i cilj"-rekla sam i pobjednički se nasmijala.
