Čitavu noć sam se trzala iz sna. Razlog svi znaju. Mrak i prazan krevet.
Već je osam sati,dok sam ja ustala u šest. Luke i dalje nije ustao.
Sjedila sam u kuhinji za šankom i razmišljala o svemu. Bila sam jako zbunjena u vezi svega. Luke,Michael,njegovo dijete,posao...
Kada bih barem imala mamu sada da je mogu pitati za savjet,ili slično.
Međutim,ona je odabrala svoj put. Ja sam se odselila,ona ostavila mog oca,za kojeg niti znam da li je živ.. Zašto je život ovoliko kompliciran?
**
Nakon nekoliko minuta razmišljanja,odlučila sam da posložim stvari na svoje mjesto. Lukea nisam htijela buditi,hoću da se naspava. Tako da prelazim na Michaela. On sada ima svoj život,što je očito. Dobiti će dijete. A i čula sam preko Twittera da se uskoro ženi. Drago mi je zbog njega.
Uzela sam list papira i krenula pisati zadnje pismo,i zadnje upućenje Michaelu
'Michael,nakon toliko mjeseci razmišljanja,donijela sam odluku. Odluku koja će te možda boljeti,a i možda neće. Ako ćemo iskreno meni je više svejedno. Jer slomljeno srce se ne može ponovo slomiti.
Odlučila sam da ovo naše koje više ne postoji-da se završi zauvijek. Imati ćeš dijete. Počinje te život. A i ja napokon želim da počnem živjeti ozbiljno. Jer život ide dalje,kao i svi događaji.Želim ti sve najbolje u životu...zbogom'-napisala sam zadnju riječ,stavila u kovertu i odnijela u sanduče koje se ja nalazilo ispred vrata od stana.
Mislim da sam donijela ispravnu odluku.
'Iva..'-rekao je Luke,jutarnjim glasom kojeg previše volim.
'Ja...reći ću ti nešto sada. Molim te nemoj me prekidati dok ne završim'-rekla sam te je kimnuo glavom. Ispalo je toliko glupo,nisam mu rekla ni dobro jutro.
'Luke,stvarno mi je žao jer sam ono rekla jučer. Ne mogu ti opisati. Cijelu noć nisam zaspala. Jako mi je bilo teško. Odlučila sam da napokon posložim neke kockice u svom životu. Michaelu sam napisala zadnje pismo u životu. Rekla sam mu sve. I na kraju zbogom. Želim da ostatak svog života provedem s tobom..jer..ja te volim Luke'-napokon sam podigla glavu,jako posramljeno.
'Volim te'-rekao je i poletio prema meni. Krznio je naše usnice,te ih namjerno nije htio spojiti. Izluđivalo me je ovo.
'Lukee'-rekla sam,stenjajući. Jako su mi falile njegove usne. Na kraju nisam više mogla izdržati. Svoje ruke sam položila na njegove obraze i tako da mi ovaj put nije mogao pobjeći. Nasmijao se je kroz poljubac ,i na kraju se odmakao.
'Kuda ideš'-rekla sam tužno te me je on zbunjeno pogledao.
'Pa zar nisi čula zvono na vratima'-rekao je.
'Ne'-rekla sam. Stvarno. Njegova ljubav će me koštati sluha.
Otišla sam za njim do vrata,poštar mu je predavao neko pismo u ruke.
Oh,Bože samo da nije Michael sada...nisam tražila odgovor. Ono je bilo zauvijek.
'Luke..'-dozvala sam ga dok je otvarao kuvertu. Prišla sam mu bliže da mogu vidjeti.
Iz bijele kuverte je izvadio pismo,koje je bilo crno.
'Koji kurac'-izgovorila sam dok je on samo slegnuo ramenima. Dobro,sada sam barem sigurna da nije Michael.
'The words I could never tell you..'-Luke je započinjao da čita pismo.
'Ovo vam nikad nisam mogla/mogao reći. Ali i onako vas prezirem,tako da super će mi doći to što. Oteo si ono što je nekad bilo moje Luke! U mojim rukama. E pa ovako,sudbina koju možda niste ni znali? Iva znam da ovo zajedno čitati! Šta misliš Luke gdje je tvoja majka? A Ivice moja gdje ti je tata?
Ne morate se puno zapitivati,kad ja znam. Oni su zajedno. U braku su. Toliko ste bili zauzeti svojim ranjivim životima,da niste mogli otići roditeljima,koji su od vas udaljeni pola sata?! Uživajte'-suze su tekle same. Nisam mogla vjerovati. Zajedno! Moj tata..
'Ja pojma nemam o čemu ovaj priča,ali trenutno sada idem kod svojih'-rekao je toliko glasno da se je moglo čuti vani. Krenula sam ga zaustaviti ali nisam mogla. Toliko jako je prošao kraj mene,da su mi par vlasi kose letale po zraku.
Luke's P.O.V.
Bijes. Jedina radnja koju mogu opisati sada u ovom trenutku. Htio sam da porazbijam sve. Da namjerno pređem traku na cesti i da okončam ovo,ali nisam htio. U stanu je jedna osoba koju sam malo prije skoro bacio na zid. Zbog nje to ne želim. Parkirao sam auto ispred kuće,u kojoj nisam bio ne pamtim. Pozvonio sam na zvonce i čekao svoju divnu majku da otvori vrata,koja želim razbiti trenutno zbog čekanja.
Kada su se napokon otvorila,ispred mene se našla silueta plave,niske žene. Nekad sam je voljeo,ali sada..
'Luke sine'-rekla je radosno,i krenula da me zagrli. Ali sam se izmakao. Vjerovatno to nije očekivala jer pojma nema zašto sam upravo ovdje.
'Nešto se dogodilo?'-pitala me je zbunjeno.
'Da,dogodilo se Liz'-rekao sam,te je zaustavio na pola riječi.
'Mogla si mi barem reći,da si se udala,još gore,tajno udala,ali i dalje živiš sa mojim ocem. Kakav je osjećaj!! Ajde reci mi!!'-derao sam se i na kraju se samo okrenuo prema auto.
'Sine'-rekla je sva u suzama.
'Ja više nisam tvoj sin.'-rekao sam i dao po gasu..
***
Već je bilo mrak kada sam stigao u stan. Sva svijetla su bila pogašena i nisam nigdje vidio svoju ljepoticu. Na protiv. Bio sam bijesan,i sada najviše volim biti sam. Ne želim da je povrijedim zbog ovog. Sada bih joj trebao biti podrška,ali ne mogu. Sada sigurno plače u našoj sobi,sa skupljenim koljenima. Uradio sam isto. Skupio koljena..
Ne želim da me ovo slomi,ali šta ako utiče na nas? Šta ako ona ne želi biti više sa mnom? Nama nek me ubiju samo ne to. Ne želim je izgubiti,nakon što je zauvijek moja..
'Luke'-mali glasić se odazvao sobom. Podigao sam glavu i ugledao Ivu u mojoj majici. Jako dobro joj je istakla stražnjicu i noge. Zagrizao sam usnici i dao joj do znanja da sjede pored mene.
'Jesi ljuta?'-pitao sam ali ona je samo odmahnula glavom. Bila mi je jako privlačna u ovom trenutku bijesa..
Pa počnimo...
