Samo da vam kažem da sam počela pisati priču,koja se meni desila pa et nadam se da ćete je pročitati i reći da li bi nastavila dalje. Volim vas ❤
Polako sam se budila i osjetila da je druga strana kreveta prazna. Lukea nije bilo. Ne znam zašto,ali sigurno je imao neki obaveza oko benda. Odlučila sam otići u kupaonicu i obaviti higijenu. Najprije sam se tuširala,i nanijela make-up na svoje lice koje sam bila zapostavila skroz. Ali sve sam sada vratila na staro (sto se tice lica)
Otišla sam do sobe i nisam imala što za obući jer mi je sve ostalo u Michael-ovom stanu..i baš me čudi zašto mi nije samo vratio robu..al et. Obukla sam outfit od jučer,svezala si neurednu punđu i obula patike. Uzela sam neku malo torbu u koju sam stavila mobitel i karticu i ravno se uputila ka shoppingu jer nisam više imala robe.
-Polako sam silazila niz stepenice i čula dva poznata glasa kako se svađaju. Da..to su bili Luke i Michael. Pa dokle više?
Michael's P.O.V.
U jutro sam ustao i nisam znao šta da radim od muke. Bio sam tako ljut da nisam mogao opisati svoje osjećaje. Nisam mogao podnijeti to da je Iva sa mojim najboljim drugom Lukeom. Znam da mi ovo namjerno radi..znam da hoće da me napravi ljubomornim. Znam sve. Ama baš sve. Na brzinu sam se obukao i kreno kod Lukea koji nije bio puno udaljen od moje kuće. Tamo sam bio za 10 minuta.
-
"Koji kurac Michael? Šta hoćeš više?"-govorio mi je Luke povišenim tonom. Nisam ovo mogao izdržati. Samo hoću nazad ono što je moje i što će UVIJEK biti moje!
"Hoću Ivu nazad k sebi"-rekao sam smirenim tonom..dok je Luke samo zaćutao na moju izjavu i grubo prošao prstima kroz kosu. Luke je krenuo nešto reći,ali ga je zaustavio zvuk stepenica. Kada sam se okrenuo ka stepenicama,ugledao sam svoju Ivu sa začuđenim izrazom na licu. Sigurno je bila začuđena jer je upravo ugledala mene i Lukea u svađi.
End of Michael's P.O.V.
"Šta se dešava ovdje?"-pitala sam začuđeno dok sam polako silazila niz stepenice.
"Iva zašto mi ovo radiš,molim te vrati mi se!"-Michael me počeo moliti. Nisam znala šta da radim. Umirem. Mislim da bi bilo najgore da ga ignorišem. "Luke ja idem malo do shoppinga. Brzo se vraćam,a ti mi spremi ručak kao što si i obećao"-rekla sam i poljubila ga u obraz. Brzo sam otvorila vrata i sjela u taxi koji se našao pri putu. Bojala sam se šta će biti sa Lukeom i Mikeyom sada kada sam otišla. Zato sam odlučila poslati Lukeu poruku.
"Nadam se da nije nastao neki problem?"-poslala sam mu. Nisam dugo čekala odgovor. Odmah mi je odgovorio. "Otišao je nama poslije tebe. Volim te xx"-rekao je. Već mi je bilo lakše jer znam da je otišao i da neće nastati neka tuča između njih dvojice. Ali mi je i dalje bilo teško jer sam ga onako ignorirala. Teško mi je stvarno,ali sam morala. Ubrzo smo se našli ispred tržnog centra. Platila sam vozača i uputila se ka shoppingu.
Michael's P.O.V.
Istrčao sam nama poslije Ive i ugledao sam kako je uzela taxi. Na svu moju sreću tu je bio parkiran još jedan taxi. Brzo sam se ukrcao i rekao vozaču da prati taxi u kojem je Iva. Nisam mogao podnijeti to da me je ignorisala. Boli to. Ali ona to ne zna. Ne zna da se moje srce polako lomi na dijelove. Da li više moja Iva ima osjećaje ili ih joj je Luke ukrao ka sebi? Ne znam šta da radim. Vozač me je trgnuo iz mojih misli. "Gospodine,ovdje ona izlazi"-rekao je. Ja sam samo kimnuo glavom i dao mu novac. Polako je ulazila u tržni centar. Odlučio sam je pratit. Ne znam ni sam zašto. Pratio sam je u svakoj trgovini kao kakav klošar. Ali me nije primjetila. A i kad bi me primjetila nebi mi smetalo.
- unišla je u "Nike" radnju..i ja sam otišao za njom logično. Gledala je neke patike. Odlučio sam glumiti kako i ja uzimam patike,pa sam baš otišao baš do one police kod koje je ona gledala neke Air Max. Uzeo sam neke bezveze patike i gledao im detalje. Osjetio sam da me je pogledala. Stavila je patike u košaru i približila mi se
"Zar je i do toga došla da me moraš pratit?"-pitala me tiho i ne gledajući me.
"Morao sam. Sorry. Usput imaš dobar ukus za patike."-rekao sam.
"Oh Michael.."-rekla je dok je nastavila gledati neke druge patike. "Zašto ne odemo do nekog kafića i popričao"-rekao sam joj. Malo je zastala i izgledala je kao da razmišlja.
"Naravno..zašto da ne?"-rekla je. Bio sam začuđen njezinim odgovorom,ali mi je svejedno pasao. Logično. Ona je platila svoje patike i izašli smo iz radnje. Vidio sam da se mučila sa tom gomilom kesa pa sam odlučio pomoći.
"Ako hoćeš mogu ti pomoći sa tim kesama?"-pitao sam je. "Da naravno."-rekla je sarkastično i dala mi nekih 5-6 punih kesa koje nisu bile tolilo teške. Nakon nekoliko minuta tišine koja mi je smetala,ona je bila prva koja je progovorila. Napokon!
"Zašto jednostavno ne možemo biti prijatelji?"-pitala me sa blagim osmijehom.
"Ali ja to.."-počeo sam pričati ali me je ona prekinula. "Poslije ćemo onda vidjeti kako ćemo dalje"-rekla je smireno.
"Okej. Dogovoreno."-uzvratio sam joj. Bolje je da smo prijatelji nego ništa. Znam da ni njoj nije bilo lako trpjeti ovo sve,ali se nadam da ćemo ubrzo biti zajedno kao i prije.
----------------
Ne zaboravite da pročitate moju novu priču. Ly all ❤
