***
I da..opet sam pobjegla. Kada mi je Ben..ili brat,rekao da je on zapravo to,samo sam pobjegla. Želim samo što prije otići odavde. Uzimam svoj kofer i krenem da pakujem odjeću,ali me mobitel prekida. Ponovo. Ovaj put me je Perrie zvala. Shvatila sam da joj se nisam nikako javljala od one proklete noći kada smo ošle u taj klub. Prihvatila sam poziv i očekivala mnogo pitanja od nje,ali nije bilo tako.
'Ej Perrie'-rekla sam umorno jer mi stvarno nije ni do čega.
'Pa Iva gdje si ti?'-pitala me je jako zabrinuto.
'Kod kuće sam'-rekla sam kratko i jasno. Ne znam ni sama zašto se ni njoj ne mogu otvoriti kako treba. Da sve kažem što imam. Da jednostavno istjeram iz sebe sve..ali jednostavno ne ide.
'Dolazim kod tebe'-rekla je i prekinula poziv. Stvarno mi se neda prepričavati to sve..ali izgleda da ću morati. Jednostavno se pitate kako sam ovako jaka nakon svega? Trebala bi biti slomljena,sa drogom u ruci,sa pivom na krevetu i gledati kako se rušim? Ja sam navikla. Već sam ovo jednom proživjela,i sve je mi potpuno isto. Ovo mi je već drugi put da doživljavam nešto isto. Ok je. Boli. Ali to nikom ne
pokazujem.
***
Iz svih mojih razmišljanja prekida me Perrie sa zvonom na vratima. Valjda je ona jer samo nju iščekujem.
Nisam ni došla do vrata,ta plavuša ih je već otvorila. Kao neki specijalac mi upada u kuću. Nije fer.
'Okej,sjedaj ovdje i pričaj mi sve od početka do kraja'-rekla je Perrie,te mi je pokazala rukom da sjedem na sofu koja je bila u dnevnoj sobi. Sjela sam i prvo što sam uradila je uzdahnula. Jer stvarno je sve to teško za pričati. Previše.
Uglavnom,počela sam..
***
'Ne moguće'-rekla je i sjela pored mene. Dok sam joj pričala kako me je luke prevario cijelo vrijeme je hodala lijevo-desno.
'Zašto to svi govore? Naravno da je moguće. Muški rod je odvratan. Samo nama ženama nanose bol u srcu'-rekla sam glasno i iznervirano. Perrie me je samo čudno gledala,kao da ne zna šta se sa mnom događa-
'Gledaj Perrie...i ti si ovo preživjela. Možda ne na ovakav način,ali ipak mrvicu znaš kako mi je. Zayn te je ostavio preko poruke i onda ga sutra vidiš sa Kylie..molim te me shvati i nemoj govoriti kao i svi da je to jebeno ne moguće kada jes'-rekla sam,ali ona je i dalje ćutala. Nisam je htijela povrijediti,ali jednostavno je tako. Nekada se moram pomiriti sa nekom činjenicom koja je stvarna.
'Ja..umm..ovaj..'-zamucala se je i nije znala šta da kaže.
'Znam Perrie da hoćeš da me utješiš..ali jednostavno je tako. Ja sam se već pomirila sa ovim jer mi je ovo drugi put. Drugi jebeni put da sam povrijeđenja i vidi me! I dalje sam živa,imam osmijeh na licu,ali kada bi pogledala moje srce..onda bi tek znala kako se osjećam.'-rekla sam i shvatila sam da joj smeta moj povišeni ton. Ali ja sam nastavila.
'Moje srce više nije čisto,crveno..ono je sada crno'-rekla sam i jednostavno zatvorila oči. Htijela sam se opustiti,ali ne ide. Jednostavno ne ide. Našu tišinu koje mi je i godila je prekinulo zvono na vratima.
'Ko je sad koji kurac'-rekla sam tiho da me Perrie ne čuje i otišla da otvorim vrata. Za sada mi niko nije dobro došao.
Otvorila sam vrata i susrela se sa plavim očima,koje su ovaj put izgledale crveno..Luke. Stvarno nije gledao na sebe i izgledao je slomljeno kao i ja. Samo što ja to ne pokazujem kao on. Par suza mi je palo niz obraz,ali sam ih brzo obrisala sa rukavom.
'Šta želiš'-rekla sam grubo i nisam ga gledala u lice. Pravila sam se da me zanimaju štokovi od vrata,ali nije bilo tako. Željela sam satima gledati to predivno lice. Predivno lice koje me je prevarilo na dan prije vjenčanja.
'Samo sam htio..'-krenuo je nešto reći,ali sam ga n+odmah prekinula.
'Ako si mi se došao izvinuti to ti neće upaliti jer je sa nama gotovo.'-rekla sam odlučno i krenula zatvoriti vrata,ali mi je on to zaustavio svojom rukom
'Zašto mu jednostavno ne pružiš drugu šansu'-odazvao se je ženski glas iza mojih leđa. Perrie.
'Neću niti želim. Nije zaslušio.'-rekla sam i otišla uz stepenice. Krenula sam prema svojoj sobi. Samo sam htijela svoj krevet i plakati. Upravo i idem tamo. Na mjesto gdje komuniciram sa svojim najboljim kolegicama-SUZAMA
Jednostavno ne znam kako mi je to mogao uraditi..znam da je alkohol radio svoje,ali on ima dovoljno pameti da se obistri. Gotovo je sve. Ne želim ga više pored sebe. Sutra odlazim. Što dalje od ovog grada. Ljudi. Sviju.
