Lijeno sam se digla a kreveta i otišla obaviti jutarnju rutinu,sve to razmišljanje me je navelo da skonam da nisam sama u kući. I Ben je ovdje,ali nije u bratovoj sobi. Sinoć je bio jako čudan..moram malo pričati sa njim. Krenula sam u kuhinju i mogla sam ga tamo vidjeti zamišljenog..polako je ispijao gutljaj čaja i kako se je meni činilo gledao je u samo jednu tačku.
'Ben..'-dozvala sam ga i sjela pokraj njega.
'Ej,tu si'.rekao je i zagrlio me je. Taj zagrljaj me je činio tako toplom.
'Kada si prije bio budan?'-pitala sam ga jer je stvarno bilo rano.
'Sva si natečena od suza'-pokušavao je skrenuti temu,ali ne padam ja na to. Jako sam uporna od malena.
'Ben..ne skreći sa teme molim te..meni možeš sve reći. Jeste da se znamo jako malo,ali opet ja ti kažem da meni možeš sve reći.'-rekla sam smireno jer ne želim da mu dajem nikakav pritisak.
'Ako ti kažem,istjerati ćeš me odavde'-rekao je i napokon me je pogledao svojim plavim očima u kojima su se mogle vidjeti suze.
'Neču..obećajem. Ja nisam takva'-rekla sam i on je samo slegnuo ramenima
'Večeras ćemo ići na malu šetnju,pa ću ti sve reći. OK?'-pitao me je a ja samo ostala malo zbunjena.
'Ben,da li ti to mene zoveš na spoj'-rekla sam sramežljivo. Okej,luda sam vjerovatno.
'Ne..samo idemo na malu šetnju ludice'-rekao je udario me u rame.
'Ej,to boli'-rekla sam i uzvratila mu. On se je samo nasmijao.
'Da li ti se je cura javljala'-pitala sam ga iako sam znala da to nisam trebala,jer oboje smo prevareni..na tu samu pomisao odmah mi suze počinju teći niz lice,ali jaka sam.
'Da,zvala je nekoliko puta i rekla je da je bila pijana i da nije znala šta radi'-rekao je te sam samo kimnula glavom. Da li je Luke isto bio pod utjecajem alkohola ili..? Ne zanima me. Ovo je bila ponovo lekcija da ne vjerujem nikom već samo sebi.
'A tebi Luke?'-trgnuo me je iz mog razmišljanja.
'Da zove me neprekidno,ali mu se ne javljam'-rekla sam i pognula glavu dole. Jako sam skupila oči jer ne želim da zaplačem. Barem ne sad dok sam sa njim..kada budem sama sve ću da nadoknadim.
'Hoćeš li mu dati drugu priliku?'-pitao me je.
'Ne. Više nikom neću dati priliku da uđe u moj život. Biti ću potpuno sama. Preseliti ću se u drugi grad,možda čak i državu i početi raditi kao dizajner'-rekla sam mu odlučno.
'Dizajner?-pitao me je znatiželjno.
'Da,završila sam za to'-rekla sam mu i on je samo kimnuo glavom. Samo je ispustio jedno kratko 'oh' i nastavio ispijati svoju šoljicu čaja. Krenula sam nešto reći,ali me je zvuk mobitela prekinuo.
'Luke zar ne?'-pitao me je,a ja sam potvrdno kimnula glavom.
'Zašto jednostavno me ne može ostaviti na miru? Neka shvati da je sa nama gotovo'-počela sam plakati. Ništa drugo ni ne znam nego plakati. Kukavica sam. Bojim se svega. Bojim se istine.
'Možda zato jer te voli'-rekao mi je Ben.
'Da me ne voli nebi me prevario'-rekla sam i obrisala suze sa rukavom od dukse,koja je bila Lukeova.daa..
Tako mi fali njegov miris,usne,kosa..to sve sada ima Benova bivša. Okej,imam plan.
'Ben imam plan,i ti mi moraš pomoći'-rekla sam odlučno i usmjerila svoj pogled na njegove oči. Stvarno želim da ovo uspije.
'Kakav?'-on je također usmjerio pogled na mene. Samo se nadam da neće odbiti ovaj plan. Barem za sada.
'Želim da ja i ti napravimo tu tvoju curu i Lukea ljubomornima.'-rekla sam a on me je pogledao sa onom "wtf" facom.
'Kako misliš da to napravimo?'-pitao me je.
'Jednostavno. Praviti ćemo se da smo u vezi'-rekla sam odlučno,a on je prasnuo u smijeh. Jaoo.
'Šta??'-rekla sam i imala sam malo crvenila na licu. Opet se blamiram.
'Ja ne mogu to. Sorry'-rekao je i usmjerio pogled na svoj čaj.
'Zašto?'-pitala sam ga ljuto.
'Saznati ćeš večeras kada budemo išli na tu malu šetnjicu. I da! Napomena: Nije spoj'-rekao je odlučno. Oh ta šetnja na koju sam i zaboravila.
***
Obukla sam udobnu odjeću i krenula šetati sa Benom. Krenuli smo prema nekom poznatom parku. Vani je bilo hladno pa sam obukla kaput i kapicu koja je imala dizajn neke sove. Izgledam kao dijete,ali mi je super ipak. Nadam se da ljudi ne ocjenjivaju neke prema tome kako se neki oblače..iako znam da ih ima dosta takvih. Polako smo šetali,dok smo se,pa ajmo reći smrzavali.
'I šta mi imaš reći?'-pitala sam ga dok sam gledala svoj hod. Ovako mi ne puše hladni vjetar u lice i lakše mi je mnogo.
'Kada ti ovo kažem,znam da ćeš pobjeći i da mi to nećeš moći oprostiti,ali ja se nadam da ćeš me razumjeti..ipak si odrasla dovoljno'-rekao je te je meni uz sve njegove riječi postajalo čudnije i čudnije.
'Stvarno ne znam o čemu pričaš Ben. Ti i ja se znamo samo dan.'-rekla sam dok sam mahala rukama. Tako mi je bilo puno lakše. Imala sam osjećaj da ću tako dobro objasniti.
'Rekla si da ti se brat zove Ben zar ne?'-pitao me je te sam ja samo potvrdno kimnula glavom. Jednostavno ne želim da se sjećam tih trenutaka kada smo ja i brat bili sami u sobi. Pobjegao je kroz prozor i od tada ga više nisam ni vidjela. Ne znam da li je živ ikako.
'I šta sa njim? Gledaj Ben,ne želim se sjećati prošlosti..to jako loše utječe na mene i odmah me rasplače. Ako mi imaš nešto važno reći,onda reci. Jer i sam vidiš da se oboje smrzajemo..a ti kao da ti je maca popapala jezik.'-rekla sam te sam mogla vidjeti mali osmijeh u kutu njegovih usnica.
'Iva..ja sam taj Ben koji je otišao od tebe oko ponoći kroz prozor. Ja sam tvoj brat'-rekao je te su mi noge postale kao želee.
'Mol-im? Ti si moj b-b-rat?-zamucala sam i mislila sam da je ovo samo neki glupi san. Ali nije. Java je.
