Nakon 3 dana
----------------------
Probudila sam se u sobi koja je bila sva u bijelom. Odmah sam shvatila gdje se nalazim. Pored mog kreveta je lažala neka cura koja je imala saobraćajnu nesreću.
Bila je isto mlada,mojih godina.
Dugo me je gledala.
'Hej,jesi li dobro'-upitala me je. I ako sam odmah vidjela da je u teškom stanju ona i dalje ima svoj osmijeh na licu.
'Ma dobro sam,samo me malo boli glava' Dok sam joj to govorila držala sam se za glavu.
'Aham,ma to te još boli od nesreće koju si imala' Nesreće? wtf?
'Nesreće? Kakve nesreće?' Bila sam začuđenja,jer stvarno nisam jos bila pri sebi kako treba.
'Pa kako sam ja čula,auto te je udarilo.' Dok mi je ona to sve pričala moje sjećanje od onog trenutka se polako vraćalo. A prvo sjećanje je ona naša svađa.
'Imaš jako lijepog,plavog decka,koji te je stalno pazio dok si bila u komi'-opet mi je dodala ta cura.
'Plavog?' Opet sam bila začuđena. Plavog? Mikey nije plav.
'Da bio je plav,na kosi je uvijek imao kačket.'-dodala je.
'Izvini,ali sada moram izaći iz ove sobe.' Dok sam ustajala,doktor je ulazio na vrata.
'Gospođice Iva,ne možete ustajati bez mog pitanja'
'Ali ja moram ići!!' Derala sam se. Bila sam izgubljena.
'Dobro,to sam vam i dosao reći. Smirite se. Vani vas ceka neki decko'-rekao je i izasao.
Spakovala sam stvari i pozdravila sam se sa curom koja je lezala pored mog kreveta.
Kada sam izasla iz sobe vani me je cekao Luke. Niko nije bio osim njega. Ništa mi nije bilo jasno. U rukama je držao neki časopis koji mu je ispao iz ruke kada me je vidio. Pogledao je u novine i svojim cipelama prekrio jedan dio tog časopisa. Imam osjećaj da mi nešto krije.
'Hej Iva. Kako si?'-Rekao je i zagrlio me,onako prijateljski. Osjećala sam se toliko toplo u tom zagrljaju. Njegov ne odoljiv parfem me je još više privlačio njemu.
'Hej Luke. Ma dobro sam'-namještala sam pramen kose. Kada smo krenuli prema izlazu vidjela sam onaj časopis na kojeg je on stao.
'Luke! Zaboravila sam nešto,ti me čekaj u autu ja se vraćam za minut.' Morala sam se vratiti po onaj časopis. Ali sam mu morala i slagati da sam zaboravila nešto u svojoj sobi.
Dotrčala sam do časopisa i uzela ga u ruke. Još jednom sam bolje pogledala i pisalo je "Michael Clifford uživa sa svojom djevojkom Loren Willson"
Molim vas recite mi da je ovo san. Časopis mi je ispao iz ruke kada sam vidjela njihovu sliku kako se grle zajedno. Mikey? Mikey je to meni uradio? Nakon svega?
Podigla sam se,uzela časopis i krenula u auto kod Lukea. Kada sam ušla oči su mi bile pune suza.
'Iva,zašto plačeš? Nešto se desilo?' Pitao me je pa nekako preplašeno.
Ja sam mu samo pokazala onu njihovi sliku i nastavila plakati. Ni on nije imao riječi kao i ja.
Uzeo je i potrgao sliku i bacio kroz prozor.
Dao je gas i uputio se na neko nepoznato mjesto. Nisam znala kud ide,nit me je zanimalo. U mojim mislima se sve mutilo. Polako su mi oči bile mutne od suza. Zar sam zaslužila ovo? Nisam. Nit sam trebala. Zašto mi Bog ovako vraća? Zar sam vrijedna ovoga?
Luke's P.O.V.
-------------------
Nisam joj htio reći gdje idemo. Uputio sam se hotelu gdje su Mikey i ona kurva.
Davao sam što jači gas i prešao svako auto da tamo stignemo što prije.
Svaki put kad bi pogledao u nju,pognula je glavu i plače. Ona ovo nije zaslužila. Nije. Nikad joj ovo nebi uradio da je moja. NIKAD!
Zar Mikey može biti ovakav? Nikad nije bio ovakav. Nikad.
Dovezao sam nas tačno pred hotel u kojem oni odsjedaju.
End of Luke's P.O.V.
---------------------------
Vidjela sam da je Luke stao pred neki hotel.
'Luke šta ćemo ovdje?' Pitala sam ga dok sam brisala svoje suze koje su lile niz moje lice.
'Ovdje odsjedaju Loren i Mikey,želim da riješimo to s njim i sa onom kurvom' Bio je jako ljut. Vidjelo se na njemu.
'Ne Luke,ne želim ići. Ne želim ga vidjeti.'
'Hoćeš,nećeš,moraš! Iva on te ne može vodati kao neku igračku. I ti imaš dušu i ti znaš voljeti. Sada idemo'
Samo sam ga pogledala i izašla iz auta. Prije nego li sam ušla u hotel udahnula se. U sebi sam molila Bogu da sve bude u redu. I ako neće. Znam to. Luke je otišao na recepciju i tražio njihov broj sobe. Nije mu trebalo puno da se vrati.
'Njihov broj sobe je 1456. Ići ćemo liftom'-zagrlio me preko ramena i krenuo u lift sa mnom.
Bila sam jako nervozna šta će se zadesiti u tom trenutku.
Kada smo stigli liftom,počeli smo tražiti njihovu sobu. Nismo trebali dugo da je nađemo. Možda nekih 2 minute.
Kada smo stali pred njihova vrata,Luke je pokucao. Polako sam počela pucati svoje prste od nervoze.
Čuli smo glas "samo malo".
No Luke nije imao strpljena,nekako je otvorio vrata svojom snagom. Kada smo ušli,imali smo što za vijdeti.
'MIKEY!' Rekli smo Luke i ja zajedno.
'IVA?!? Luke?!'
