'Dođi,ideš sa mnom kući. Ne mogu te ostaviti ovakvu..'-rekao mi je Michael dok me je držao za ruku,što mi je malo bilo čudno,ali to u ovom trenutku me nije bilo briga. Samo sam plakala i stalno sam u očima vidjela prizor Lukea i te neke cure. Počela sam još više plakati i srušila sam se na tlo. Kričala sam kao da sam samo ja ovdje i niko više.
'Iva,molim te ustani,ne možeš ovo raditi od sebe'-i dalje ga nisam slušala.
'Molim te idi'-rekla sam jecajući. Samo želim biti sama.
'Neću. Ne mogu te ostaviti ovakvu'-rekao je sa sažaljevanjem.
'A jesi li možda prije razmišljao kad si me ostavio ili možda prevario'-rekla sam u suzama i krenula trčati. Izula sam štikle i bosa sam trčala. Osjetila sam bol od svakakvih iglica,ali se nisam obazirala.
'Stani!!'-govorio je iza mene,ali sam mu nekako uspijela sakriti i izgubio mi je trag.
Unišla sam u neku napuštenu zgradu i skliznula se niz zid. Opet sam ponovo plakala. Jako. Izgubila sam i dozu glasa. Gledam u ruke. U ruke koje više ne nose Lukeov prsten.
Bojala sam se biti sama ovdje..čekajući da me neko kidnapuje od narkomana,ali opet bi mi še učinili uslugu jer ja više ne želim živjeti. 2 prevare. 2 prevare u životu od osoba kojih sam najviše voljela.
To nikom nebi poželjela. Ni najgorem prijatelju..ali izgleda da život nije fer prema nekima. Jednostavno je tako. Život je igra,a mi smo samo igrači koji čekamo poraz od drugog.
Od svih tih jecaja i suza sam čula korake. Bili su teški..na vratima je stajao visok,smeđ dečko. Nisam mu mogla vidjeti lice jer mi je vid bio mutan od suza. Ipak sam odlučila sklonuti pogled sa njega i nastaviti sa svojom tugom.
'Jesi dobro'-čula sam njegov promukli glas. Nisam se obazirala,ali osjetila sam taj muški parfem koji je sjeo pored mene.
'Nisam. Pusti me na miru'-rekla sam grubo i ponovo sva u suzama.
'Samo želim vidjeti jesi li dobro,jer od tvojih krikova nisam mogao spavati'-kako je mogao spavati,ako je ova ulica napuštena skroz. Samo sam odmahnula glavom i nastavila plakati.
'Kao dijete si. Plačeš kao za čokoladom i ne pričaš'-rekao je te se je malo nasmijao.
'Kada bi bio prevaren od osobe koju si najviše voljeo,da li bi tada se smijao?'-rekla sam te me je on zbunjeno pogledao.
'Znam kako ti je,večeras me je cura prevarila u klubu'-rekao je a ja sam posmatrala njegove oči. Bile su iste boje kao i moje. Čudno. Ali on se nije obazirao već je nastavio pričati..
'Valjda me je prevarila sa nekim poznatim likom u klubu "Sun"..kada sam ih vidio nisam mogao vjerovati,ali bi stvarno voljeo znati ko je taj lik'-rekao je i usmjerio pogled na mene.
'Luke Hemmings'-rekla sam i gledala u jednu tačku.
'Molim? Šta sa njim'-pitao me je jako čudno. Mogla sam osjetiti.
'On me je prevario sa tvojom curom'-rekla sam i ustala sa tih ledeni pločica i otresla prašinu sa sebe.
'Kako znaš?-pitao me je a ja sam krenula izaći.
'Čekaj..reci mi molim te'-sažalio se,ali ja sam mu ipak odlučila reći sve.
'On je bio moj vjerenik. Trebala sam se udati za njega sutra,ali eto..desilo se'-rekla sam mu i opet sam počela plakati. Jednostavno me ta istina ubija. Polako me cijepa na dijelove.
'Ne moguće'-rekao je i krenuo prema meni.
'Ipak je'-oboje smo oborili poglede,a on je legao na ledene pločice i zaklopio oči. Bila sam zbunjena.
'Zašto si tu legao? Zašto ne ideš kući'-pitala sam ga dok sam stajala više njega.
'Ja nemam dom'-rekao je te je otvorio svoje divne plave oči.
'Kako misliš'-rekla sam i sjela pored njega.
'Kao mali sam napustio kuću,glavni razlog je bio jer smo imali porodične probleme. Nisam to više mogao slušati i jednostavno sam nestao. Ostavio sam samu sestru među njima i zbog toga se najviše kajem.
'Čudno..i ja sam imala takvu sudbinu. Brat je isto pobjegao od nas. I baš zbog tih problema.'-rekla sam i uzela ga ruku.
'Ja sam Iva'-rekla sam.
'Ja sam Ben'-wtf? Ovaj momak ima sličnosti neke.
'I moj brat se je zvao tako...ali pustimo to na stranu..dođi sa mnom kući ne mogu te tako gledati'-rekla sam i povukla ga za ruku.
'Ma neću da smetam'-rekao je i krenuo ostati,ali ja to nisam dopustila..
'Ne smetaš..ionako sam uvijek sama u kući'-rekla sam i on je samo kimnuo glavom. Stvarno je tvrdoglav. Ipak je krenuo sa mnom.
***
Kada smo stigli,rekla sam mu gdje će spavati.
'Ovdje imaš sobu od mog brata..sve je namješteno i nadam se da ti neće smetati'-rekla sam i on je samo kimnuo glavom.
'Ja sad idem. Umorna sam od svega. Laku noć'-rekla sam a on je samo bez riječi unišao u sobu. Zašto je onako čudan. Kao da nije prvi put ovdje.
Ben's P.O.V.
Opet sam ovdje. U kući od koje sam nekada pobjegao. Ne mogu da vjerujem da mi je Iva sestra. Neka osoba koju sam sreo u napuštenoj zgradi. Stvarno je izrasla u prelijepu curu. Soba u kojoj sam provodio djetinjstvo se nije nimalo promjenila. Sve je ostalo isto. Kaže da je sama ovdje. Onda gdje su nam roditelji? Sutra ću je pitati sve. Reći ću joj da sam joj brat. Nadam se da me neće odbiti,ili možda kriviti jer sam pobjegao. Mrzim samog sebe jer nisam bio tu kada sam je trebao zaštiti od drugi. Jer ipak sam njezin brat.
End od Ben's P.O.V.
