Chapter 38-It hurts

165 16 12
                                    

Samo da vam kažem da u mene tek sada počinje škola,ali uglavnom ja vam obećavam da će nastavci biti redovni. Napisala sam ih nekoliko sada preko raspusta tako da mi neće biti problem. Usput vam hoću zahvaliti jer su mi se vratili čitaoci. Byee

Želim da se probudim,ali ne mogu,odjednom me neko uhvati oko struka i ljubi mi vrat. Vidim poznate ruke. To je Michael.
"Molim te pusti me"-derala sam se ali ništa. Izgledao je kao da je demon unišao u njega.
"MOOOLIM TE PUSTI ME,BOOLI ME!!"-derala sam se,ali me niko nije čuo. Bili smo u nekom hodniku koji nije imao kraja.
Počela sam se gušiti. "Molim te pusti me,klaustrofobična sam"-derala sam se,ali se je opet pravio kao da me nije čuo. Kada me je naglo okrenuo ka sebi,to zapravo nije bio Michael. Bio je to neki visoki,smeđi dečko.

"MOLIM TE PUSTI ME GUŠIM SE!!"-derala sam se,ali opet uzaluud. "LUKKEEE"-proderala sam se i napokon se budim.

"Iva ok je sada sve,dođi vamo"-rekao je Luke dok sam mu se povukla u zagrljaj.
"Luke o-on..on mene nije htio pustiti"-govorila sam dok sam se gušila u suzama.
"Ljubavi,to su samo noćne more. U redu je sada sve. Ne boj se. Ja sam uz tebe"-rekao je i poljubio me u kut usnice. I dalje se nisam smirivala.
"Luke bojim se"-rekla sam,a u mom glasu se mogla osjetiti drhtavost od straha. Nikad nisam vjerovala u te glupe snove,ali sada..sada sam se previše prepala. Možda zbog klaustrofobije koje imam.
"Iva ja sam tu..ajde idemo popiti kavu negdje i smiriti se"-rekao je te sam kimnula glavom. On je izvadio meni kratke hlačice i crop top. Krenula sam da se obučem,ali on je to uradio umjesto mene. Oboje smo obuli crne starke i krenuli u starbucks valjda.

***
"Izvolite?""-rekao je konobar,koji je u svojim rukama držao mali blokić kako nebi zaboravio šta su neki naručili. Poštujem svaki posao,ali ovaj nikad nisam voljela. Kao da sam ja neki car,a oni sluge. Ne volim to i ne poštujem.
"2 kave molim"-rekao je Luke. Konobar je samo kimnuo glavom i otišao nazad.

"Jesi dobro sad?"-pitao me je Luke.
"Da,dobro sam. Stvarno mi je trebalo malo sviježeg zraka."-rekla sam i poklonila mu jedan osmijeh.

Michael's P.O.V.

Ne znam kako sam izdržao sve ovo vrijeme bez Ive..ali mogu reći da mi polako uspijeva samo zato jer je Abigail pored mene.
Rado bih je ostavio sada,ali ne mogu. Ne mogu jer je uz mene bila kada mi je bilo najteže.
Pronašao sam utjehu kod nje i u alkoholu. Postao sam ovisan,i ne mogu se odviknuti.
Bio sam i na drogama,ali sam odustao. Opet se polako vraćam ne droge.

Abigail je opet ostala trudna,ali dijete nije moje. Nije mi smetalo. I onako je nisam volio. Ja samo Ivu volim. Znam da ona mene više ne voli jer sada sam kao sa Abigail. I znam da je ljubomorna.
Koliko se samo kajem što sam joj prijetio. Ali jednostavno ne mogu podnijeti to što je sa Lukeom.
Htio sam osvetu. Već sam je isplanirao. Riječi mogu lako uvrijediti. A ja ću joj se osvetiti riječima.

End of Michael's P.O.V.

"Iv..danas moram mami i Jacku pomoći nešto oko stana. Ali ako tebi to smeta,ja ću ostati sa tobom"-rekao mi je Luke. Joj,pa zašto bi mi smetalo? Nema razloga.
"Luke ne smeta mi. Slobodno možeš ići pomoći mami"-rekla sam i namignula mu.
"Onda te sada idem odbaciti do naše kuće pa onda idem,ali obećajem da ću za najmanje dva sata doći,i neću kasniti"-rekao je,a ja sam samo potvrdno kimnula glavom. Luke je naplatio naše piće i uputili smo se kući. Bila sam zamišljena jer mi opet fali Darcy. Iz misli me je trgnuo Lukeov glas.

"Iv,stigli smo. Obećajem da ću brzo doći"-rekao je. Joj izgledao je tako kjut.
"Okej. Vidimo se"-rekla sam i poljubila ga na blic. Izašla sam iz auta i mahnula mu.
Zatim sam krenula u kuću. Samo sam bacila starke i raširila se po kauču jer sam stvarno bila umorna. Možda mi fali odmor nakon ovog svega. Razmišljala sam da Lukea iznenadim jednom večerom koju ću ja spremiti.

Možda da napravim pizzu ili palačinke..ili ribu? Iz mojih razmišljanja mi je trgnulo zvono na vratima.
Zar se je Luke tako brzo vratio. Ne moguće. Ali on nikad i ne zvoni tako da je neko drugi. Ma svejedno mi je. Samo ću reći da se goni negdje drugo jer sada imam obaveza.

Otvorila sam vrata. Ispred mene se nalazio dečko plave,raščupane kose koji me gleda sa velikim osmijehom. Michael. Šta on radi tu? I to još bez svoje Abigail. Oči su mu bile nekako krvave. Nije valjda da se je drogirao? Nije moguće.

"Michael! Šta ti radiš ovdje?!"-pitala sam ga sa malo povišenim tonom,jer sada ne želim da budem blaga prema njemu nakon svega.
"Došao sam jer ti moram nešto reći"-rekao je. Oh baš me zanima.

"Pa reci"-rekla sam dok sam ciljala njegov pogled.
"Nadam se da mogu oći"-rekao je te sam samo pružila rukom kao znak da može ući. Sjeo je i počeo polako razgledati po sobi.
"Ajde sad reci šta imaš"-rekla sam dok sam prolazila rukom kroz kosu.
On je pročistio grlo (nadam se da znate na šta mislim) i počeo sa svojom pa ajmo nazvati pričom.
"Znaš kako mi je bilo drago kada si me ostavila. Onda sam mogao jebati koju god sam htio. Tako je bilo i sa Abigail. Napravio sam joj jedno dijete,ali ga je pobacila jer sam ja tako rekao. Počeao sam se drogirati kada sam shvatio da si našla Lukea i da si trudna sa njim. Opet sam tražio utjehu u drugim djevojkama i drogi. Želio sam da to dijete što je bilo u tvojoj utrbi umre. Želio sam da ima najgoru sudbinu na svijetu. Mrzim te."-suze su mi išle,ali sam i dalje ga slušala. Bez namjere da ga zaustavim.

"Kada sam čuo da si rodila tu prokletu bebu,odmah sam se uputio sa Abigail u bolnicu. Tada sam saznao da me je i Abigail varala. Ali sam se opet osjećao super. Jer ja više nemam osjećaje.
Kada sam te vidio u sobi kako se smiješ,a onaj konj Luke drži to derište,samo sam htio uzeti pištolj i pobiti vas sviju,ali da nije bilo doktora,vjeruj mi svašta bi bil"-nastavio je pričati ali sam ga prekinula.

"PRESTANI!!"-proderala sam se na njega na što se je on samo zlobno nasmijao.
"Molim te prestani..prestani..bole me tvoje riječi"-rekla sam kroz plač.

"A kada sam htio da mi se ponovo vratiš,kada sam ja plakao,da li te je tada boljelo"-pitao i tada sam se srušila na koljena i počela plakati. Samo sam mu pokazala rukom da izađe vani.

"Naravno da ću izaći vani"-rekao je te mi se unio u facu.
"Ovo ti je moja osveta. Želim da i kada zaspeš da sanjaš kako ti sve ovo govorim. Želim da patiš koliko i ja"-rekao je te mi opalio jak šamar u facu. Samo sam jako zaplakala i srušila se na pod. I onda je nastalo crnilo pred očima.



Red Lips || Michael CliffordDonde viven las historias. Descúbrelo ahora