'Michael? Od kud ti ovdje?' Pitala sam ga začuđeno. Bila sam jako ljuta..a zapravo nisam ni znala dio istine.
'Pratio sam te,jer sam znao kud si krenula. I Iva bez veze praviš ovaj incident. Ja i Loren smo bliski rođaci. A to što sam je htio povesti na turneju to je samo da tebi ne bude dosadno među nama i da imaš kakvu curu za pričati.' Sve mi je to polako objašnjavao. Ali...
'Kako da ja vjerujem sada da ste vi rođaci?' Bila sam ljuta,luda,ma ne znam ni ja. Kako da im vjerujem? Kako? I sama po sebi znam da me je teško uvjeriti. Uvijek je tako bilo. UVIJEK!
'Iva! Kako mi ne vjeruješ? Da li sam te ja ikad lagao? Nikad! Nazovi moju mamu,njezinu mamu,ma koga god želiš pa ćeš vidjeti da smo rođaci.' Njegove oči su bile pune suza kao i moje.
Ja sam samo pognula glavu i izašla vani. Trčala sam što više sam mogla na neko prazno mjesto gdje nije nikog bilo. Samo sam htjela biti "ALONE". Dok sam trčala čula sam sebi jako poznat glas.
'Ivaaa,stani!!' To je bio Michaelov glas. Nisam se htjela okrenuti njemu. Nisam! Nisam mogla. Svoje osjećaje sada ne mogu opisati. Da li sam ja kriva za sve? Da li sam ja kriva što sam rođena ikako? Moj život stvarno nije lako opisati. Svoje roditelje nisam vidjela od 15 godine. Da li će se moja patnja ikad završiti? Ikad?
'Michael,molim te pusti me sad,molim te!!' Plakal sam. Plakala sam toliko jako da,da bi svaki moj jecaj odzvanjao gradom! Ljudi su me gledali. 100% su se pitali šta je samnom. Ali imala sam osjećaj kao da smo ja i Mikey sami. I da nikog više nije bilo. Derala sam se. Bila sam u šoku. U šoku u kojem se ne mogu kontrolisati.
Michael's P.O.V
-----------------------------
Nisam znao šta da radim. Nisam znao kako da je smirim. Stavrno ne znam šta se dešava s njom. Ja stavrno sa rođakinjom nemam ništa. Ona mi je kao sestra. Dok sam se zamislio odjednom sam vidio da Iva više nije ispred mojih očiju. Svi ljudi oko mene su bili uzrujani. Čuo sam hitnu pomoč. Čuo sam policiju. Bio sam izgubljen. Nisam ni ja znao gdje sam. Osjetio sam kako me neko hoće da obistri. Luke. To je bio Luke! Odvalio mi je šamar. Tek sam se onda probistrio. Ivina glava je ležala na mom krilu. Na glavi je imala krvi. Ruke krvave!
"Ivaaa,pomozite hitnoj da je stave u kombi" Luke. Luke je to govorio.
Sada sam shvatio šta je bilo sa Ivom. Auto. To prokleto auto je udarilo moju Ivu,dok sam ja samo gledao. Doktori su je uzeli iz mog naručja i odveli u krevet koji se nalazio u bolničkom kombiju.
Moje su ruke bile krvave,od njezine krvi. Gledao sam u te proklete ruke. Luke,Ash,Cal su me polako podgili. Sjeli smo u auto i krenuli prema bolnici u kojoj će biti Iva. Nakon nekoliko minuta smo stigli. Ja i dalje nisam znao za sebe. Ljubav mog života nije pri svjesti! Radije bi voljeo da sam umro nego da je ona u ovakvom stanju. Kada smo unišli u bolnicu doktor nam je rekao da Iva mora obavezno na operaciju. Dok su je na onim vozilima vodili u operacijnu salu njezin jastuk na kojem je ležala je bio od krvi. Noge su mi postale kao žele i same se spustile na pod. Nisam ovo mogao da pretrpim. Ash,Luke i Cal su mi davali potporu dok i ja nisam mogao čuti.
Ovako je to trajalo satima,doktor i dalje nije izlazio iz sale. Odjednom su medicinske sestre iz te sale počele trčati i donositi im neke stvari nazad u salu. Zar je Iva u opasnosti? Šta ako joj nešto bude?
Svoje osjećaje ne mogu opisati. Niti znam. Samo znam da bez nje ne mogu. Ne želim ni neću. Ako ona umre,umirem i ja. Moje oči su bile samo na tim vratima. Na vratima od operacijske sale. Vidio sam da doktor izlazi iz te sale. Brzo sam obrisao suze i prišli jedno drugom.
"Doktore,molim vas recite kako mi je Iva!!? Da li je dobro? Da li može sada kući?" Doktor je sagnuo svoju glavu. Znao sam odmah da nešto nije u redu. Ruke su mi se tresle kao nikad do sad.
"Gospodine Clifford,vašoj Ivi je ostalo još samo 5% života"
