'Zezaš me jel' tako?'-pitala sam ga u nevjerici,jer po meni znam da mi to od njih niko nebi uradio.
'Vjeruj mi ja nisam bio za ovo ali...nisu više mogli bez tebe'-rekao je.
'Da li je ikog bilo briga što sam se ja tada osjećala super,bila sam zaručena,imala sam isplaniranu budućnost..'-rekla sam povišenim glasom.
'Izvini,ali tako su Luke i Calum htijeli'-rekao je. Osjećala sam krivicu. Krivila sam Caluma. Bio mi je najbolji prijatelj.
'Molim te nemoj mi reći samo da je i Calumova cura neka tamo izmišljena..'-rekla sam a on je odmahnuo glavom.Ok,barem to nije slagao.
Ne znam kako da opišem osjećaje sada. Osjećam da je iskoristio naše prijateljstvo. Moje povjerenje.
'Nazvati ću ga'-rekao je i krenuo vadati mobitel iz džepa.'Nemoj'-zaustavila sam ga. 'Vratiti će se dok ja dođem'-rekla sam i otišla u sobu da se obučem.
'Kuda ideš'-pitao me je dok sam ulazila u sobu,te sam zastala na pragu.
'Idem se prošetati uz obalu malo..'-rekla sam tiho i on je krenuo za mnom.
'Ali sama'-dodala sam te sam zatvorila vrata da se mogu obući.
Obukla sam bijelu lapršavu haljinicu jer je bilo toplno vrijeme. A i u njoj sam se osjećala udobno.Ovu haljinicu sam nosila dok sam imala još 18. I dalje mi može. Uzela sam svoju sliku iz kofera na kojoj sam bila naravno,ja. Nosila sam tu haljinicu na slici. Oko mene je bila livada i cvijeće okolo. Nikad neću zaboraviti taj dan. Nikad.
Obrisala sam suzu koja mi je klizila niz obraz,te obula svoje kratke bijele starke i uputila se vani.
Mirno sam prošla pored Michaela te sam mu samo mahnula. Bio je tužan jer ne može sa mnom. Ali jednostavno hoću da budem spremna na svađu kada se vratim i ugledam Caluma u stanu.***
Šetala sam pustom plažom,i ubijala se mislima. Ne znam kako su mi to mogli uraditi. Nikad se tome nisam mogla nadati. Nikad!
Ni James mi se nije javljao.' Ma nek sve ide u sranje'-rekla sam sebi u bradu,dok sam grubo stiskala pijesak u rukama.'Znaš..smatram da i on ima dušu,bez obzira što je nekad bio tvrdi kamen'-rekao mi je jako poznati glas na kojeg sam danas bila najviše ljuta. Calum.
'Pijan si,a ja sam trenutno jako ljuta na tebe'-rekla sam te ustala sa mokrog pijeska,te ga pogledala u oči.
'Samo sam htio da si ovdje. Da si prisutna.'-rekao je dok sam mu u očima vidjela bol.
'Ali nisi trebao lagati. Možda bih i došla da te vidim'-rekla sam malo glasnije,ali ipak sa tugom u glasu..
'Bio si mi najbolji prijatelj'-rekla sam sa suzama u očima i pomilovala ga po obrazu. (mislim da ste skontali o čemu se radi jer nmg drugačije opisat)
Okrenula sam se i potrčala u svoj stan.
'Iva stani molim te!'-zvao me je i trčao za mnom. Ali zbog njegovog alkohola ništa od toga nije bilo moguće da me stigne.
'Gotovo je Calum,žao mi je'-rekla sam malo glasnije da me čuje,jer sam već bila u daljini. Jako mi je žao zbog ovog,ali takvo laganje se ne može oprostit...
***
Hodala sam ulicama do stana bosa kao luđakinja. Jako je bio lijep dan ali nikog nije bilo vani.
Kada sam unišla u stan,pažljivo sam pogledala da li je Michael još tu. Bio je u boravku i spavao je na sofi. Bio je tako lijep dok spava.Krenula sam u kupaonicu da se tuširam,ali sam čula njega kako nešto mumlja u snu. Prišla sam tiho da ga mogu čuti.
'Iva..volim te'-rekao je..
'Spavaš.'-rekla sam tiho. Kako da mu vjerujem nakon svega. A i onako govori to u snu. Ne u realnosti.
'Ne spavam'-rekao je te sam se odjednom trgla. Ustao je i stao ispred mene.
'Nisam toliko glup,da ti to kažem u snu. Ipak sam džentlmen'-rekao je te sam se nasmijala.
'Imaš jako lijep osmijeh'-rekao je te sam se zacrvenila.
'I nikad se nije promjenio baš kao i ti'-rekao je-'Nadam se u pozitivnom smislu'-rekla sam te se je i on nasmijao i oblizao usnicu.'Oh..ipak sam se previše zadržao. Moram ići'-rekao je te sam odmah osjetila neku tugu u sebi.
'Michael'-rekao je te je podigao glavu na moj glas. Zaletila sam mu se u zagrljaj i poljubila ga u vrat jer je bio previše visok.
'Volim te'-rekla sam,te mi je on podigao prstom bradu i nježno me poljubio.
'Drago mi je to čut'-rekao je,okrznuo svoje usne od moje i otišao...