Ugrabila sam još jednu prašnjavu uspomenu
Sa polica prepunih nostalgije.
Zrake sunca kotrljale su se
Preko prozora i kreveta i zidova,
I baš kada sam pomislila kako je kraj,
Bijeli zidovi bili su poprskani razočarenjem.
Sa balkona sam gledala ptice,
Ranjiva ljubičica je okrenula glavu.
Raširila sam ruke; dopustila sam plućima
Da se ispune zadovoljstvom koje nije cigareta.
A onda je, iznenada,
Siloviti, ledeni vjetar zalupio vrata.
Zadnje što sam čula bila je grmljavina
Koja je nekada tako slatko odzvanjala u mojim ušima.
Padala sam, i znala sam da padam;
Nisam se mogla otrgnuti iz tame.
Padala sam, sve dublje i dublje
Zagrljena s tako umirujućom boli.
Otvorila sam oči.
Stajala sam sama, u sobi prepunoj dima,
Sunce je sijalo,
U ruci mi je bila knjiga.
