Rekli su mi da zataknem kosu kad me gledaš iza uha,
Da se smijem dok pričaš čak i najtužnije priče.
Rekli su mi da sam na sve prijekore postala gluha,
I da se ponašam ko' da mene se ništa ne tiče.
Rekli su da te gledam ravno u oči mutne,
I ja znam da se zbog nečega ljute.
Ali, ne mogu preživjeti tvoje gorke šutnje;
To su shvatili pa i oni šute.
Rekli su mi kako sam odlutala bez pameti,
A ja sam znala gdje želim ići.
I ne znam čemu služe svi ti duboki savjeti,
Kao da ćeš s njima stići.
Gledam te i tresem se od pogleda ti oteta,
Kratko me imaš pa me opet nećeš.
Otkrivam se boli i shvaćam da sam prokleta;
Nisi moj, nisam tvoja, a oko mene šećeš.
Rekli su mi da si igrač koji oduvijek je samac,
Rekli su da sam te zavoljela.
Ti sa mnom samo šećeš i na vratu mi lanac,
Zašto toj kazni nisam odoljela?
Rekli su da ukrao si mi sve misli,
Da prestanem disati laž satkanu od snova.
Ja opet sam sanjala da ruke smo stisli;
Oni rekli su spavaj bit ćeš kao nova.
Pokušali su te otjerati jer sam bila skršena,
Rekli su mi ako ostaneš da neću još dugo.
Ja oplakivala sam ljubav koja nije bila suđena,
A što ti radio si moja tugo?
