Urušile su se sve kule zlatne,
Odjednom, sve je bio mir.
Vojnici su zakopali sjekire ratne;
Pili su zajedno ko' da je pir.
Kiša je isprala buku iz puške,
Bojištem je sipala tišina.
I slađim je postalo od medene kruške
Ono što nekad bila je živina.
Palo je sunce na njihove glave;
Svi se probudiše iz neka ružna sna.
Teške okove od rđe i slave
Skoro su ih povukle do dna.
I bilo je ljepše od prelijepe duge,
Bilo je kao kakva šarena bajka.
Oni su pobjegli od prljave kuge;
Prestala je prokleta hajka.
Gledali su u čisti nebeski svod,
Čelo im je okupalo sunce.
Zadnji put su pokazali vojnički hod;
U grudima im je kucalo srce.
