Zrak je stvarno kao bodež oštar
A nema ni mjesec da došlo je ljeto;
Ja hodim tako po toj hladnoći,
I proklinjem; molim, sve na nebu sveto.
Zar tako je hladna izdaja laka,
Dok sunce zaista gore se smije?
Mislila sam tada; ja sam vrlo jaka,
Ali nisam znala ljubav kakve tajne krije.
Savršenstvo patnje krvava je boja
I nema tu ništa lijepo, poetično.
Haljina mi slučajno pre duga je kroja;
Tvojih rana puno je, moje stanje je kritično.
I dišem, i onda vjerujem da sam živa;
Dok pišem ovu pjesmu
Ja plačem,
A znam da nisam kriva.
