Ta još nisi isprao sol iz kose,
Još od onoga topla ljeta.
Umivaš lice suzicom rose;
Pod kožu ti se uvlači sjeta.
Ma, što sad gledaš ka nama;
Što kad ionako je kraj?
U paklu meni srce se slama,
A znam da imali smo raj.
I tri jeseni su prošle,
Tri jeseni od našega raja;
Neke nove boli su došle,
Patnjama nikada neće doći kraja.
Zato idi, idi jer zima je hladna;
Zaboravi na nas i naše dane.
Sudbina naše sreće je gladna,
Idi, ne otvaraj mi stare rane.
