Smrskaj me

četrdeset četriri

„Sada?" Plavušan je zbunjeniji od mene. „Ali nisam završio s pregledom."

Kendži slegne ramenima. „Hoće da se vidi s njom."

„Ko vam je taj Kasi?" pitam.

Plavušan i Kendži me pogledaju. Kendži skrene pogled. Plavušan ne.

Nakrivi glavu: „Kendži ti nije rekao ništa o ovom mestu?"

„Nije", pokolebam se, nesigurna, bacim pogled na Kendžija, koji neće da me pogleda. „Nije on meni ništa objasnio. Rekao je da zna nekog ko ima neko sigurno mesto za nas i ko bi mogao da nam pomogne..."

Plavušan zine u čudu. Toliko se zasmeje da počne da frkće. Ustane. Obriše naočare rubom košulje. „Koji si ti bilmez," kaže Kendžiju. „Što joj naprosto nisi kazao istinu?"

„Ne bi nikada pošla da sam joj rekao istinu."

„Otkud znaš?"

„Pa zamalo me je ubila..."

Oči mi lete s jednog na drugo lice. Malo plava malo crna kosa pa iz početka. „Šta se dešava?" zapitam. „Hoću da vidim Adama. Hoću da vidim Džejmsa. Hoću da mi date odeću..."

„Gola si?" Kendži se najednom zagledao u prekrivač bez imalo ustručavanja.

Nehotice se zacrvenim, uzrujana, ogorčena. „Plavušan kaže da su mi uništili odeću."

„Plavušan?", plavokosi se uvredio.

„Pa nisi mi rekao kako se zoveš."

„Vinston. Zovem se Vinston." Više se ne smeška.

„Zar nisi rekao da imaš neko odelo za mene?"

Namršti se. Pogleda na sat. „Nemamo vremena da to sada sredimo." Uzdahne. „Donesi joj bar nešto privremeno da obuče", obrati se Kendžiju. Kendžiju koji i dalje blene u mene.

„Hoću da vidim Adama."

„Adam još nije u stanju da prima goste." Plavušan Vinston gurne hemijsku u džep. „Javićemo ti kad bude."

„Kako da verujem bilo kome od vas ako mi ne date ni da ga vidim? Ako mi ne date da vidim Džejmsa? Nemam ni najosnovnije stvari! Hoću da ustanem iz kreveta i treba mi nešto da obučem."

„Idi donesi, Moto", Vinston namešta sat oko ruke.

„Nisam ja tvoje kuče, Plavušanu", Kendži mu odbrusi. „I rekoh ti da me ne zoveš Moto."

Vinston stisne prstima hrbat nosa. „Nema problema. Ali onda ću reći Kaslu da si ti kriv što trenutno ne stoji pred njim."

Kendži promrmlja nešto pogano u pola glasa. Izađe napolje. Zamalo zalupi vratima.

Prođe nekoliko sekundi u napetom ćutanju.

Duboko udahnem: „Šta znači to moto?"

Vinston zakoluta očima. „Ništa. Običan nadimak... preziva se Jamamoto. Naljuti se kad ga skratimo. Osetljiv je na to."

„Pa što ga onda skraćujete?" Frkne. „Jer je dugačko za izgovaranje."

„I to ti je kao neki izgovor?" Namršti se. „Šta?"

„Naljutio si se što te je nazvao Plavušan umesto Vinston. Zašto i on ne bi imao prava da se naljuti kad ga zoveš Moto umesto Kendži."

Promumla nešto što zvuči kao: „Nije to isto."

Spustim se u krevetu. Naslonim glavu na jastuk. „Baš si licemer."