Love Is A Game

13.DIO

/CLARISSA'S P.O.V/

Louisa nije bilo već dosta dugo, a sat za izlazak već se približavao. Sjedila sam na onom kauču i razmišljala sam o tome šta ću obući. Želim izgledati bolje, drugačije...da ga izbacim iz takta. Otrčala sam gore u sobu i odmah sam došla do ormara. Otvorila sam ga i promatrala sam svu svoju odjeću. Sve samo hrpa crne odjeće. Majice, kožne jakne, traperice, tren­irke ali nigdje ijedna haljina osim one jedne koju mi Liam nije dao da obučem onu večer kada je bio party. Morat ću do šoping centra. Iz ladice sam izvukla nešto novca što sam imala skriveno za hitne slučajeve. Strpala sam ih u džep svojih traperica i uzela sam mobitel sa svog noćnog ormarića. Izašla sam iz zgrade kada sam se sjetila da postoji jedna mala mana u ovome. Šoping centar je daleko, meni treba barem sat hodanja do njega ,a za 3 sata je zabava. Nema šanse da nađem haljinu u samo 2 sata...Problem veliki. Sjela sam ispred ulaza zgrade i uhvatila sam se za glavu. Ovo neće dobro završiti... Uskoro se začula truba automobila ravno ispred mene. Podigla sam glavu i ugledala sam Nialla u njegovom dobro poznatom crnom Range Roveru. Laknulo mi je kada sam ga vidjela. Dotrčala sam do auta i pokucala sam po prozoru. Niall ga je spustio i nasmiješio mi se. 

'Hej.'-Rekao je. 'Hej.'-Uzvratila sam sa osmijehom. 'Što radiš vani? Zar se ne spremaš za zabavu?'-Upitao me. 'Ne ne baš. Imam jedan maleni problem i trebam malenu uslugu od tebe.' -Rekla sam sramežljivo. 'Reci.'-rekao je. 'Trebaš me odvesti do šoping centra. Hoćeš li? Nemaš pojma koliko bi ti bila zahvalna.' 'Naravno. Ajde ulazi.' 'TO! Hvala Niall.'-Rekla sam i ušla sam u auto. 'Spremna?'-Upitao me s osmijehom. 'Jesam.' Stisnuo je gas tako jako da sam se prilijepila za sjedalo cijelim svojim tijelom, ali čim prije stignemo to bolje.

/ŠOPING CENTAR/

/NIALL'S P.O.V/

Clarissa već 2 sata traži idealnu haljinu. Jer do sada koju god je probala (po njenom) ili je bila previše široka, ili previše uska ili previše svečana ili previše opuštena. A u svakoj je izgledala nevjerojatno. Samo ...ne razumijem zašto toliko drami i brine o tome kako će danas izgledati? Po onome što znam i po onome kakvu sam ju upoznao i znao...još nije bila ovakva. Nije ju bilo briga kako izgleda ili što ima na sebi. Bilo joj je bitno samo da joj je udobno. Ne znam što se sada dogodilo. Pogled mi je pao na mobitel koji je sve brže i brže otkucavao sate i minute do zabave.

 'Clarissa hajde zakasnit ćemo!'-Kucao sam po vratima od svlačionice i samo sam čekao kada će izaći i kada ćemo se vratiti u stan. Ona u svoj kako bi se spremila do kraja i ja u svoj. Uskoro je izašla u predivnoj crnoj haljini malo ispod koljena bez naramenica. Donji dio haljine je padao točno u ravnini s njezinim tijelom dok je na sebi je imala nekakav sjaj ali stajala joj je predivno.

 'I što misliš?'-Upitala me. 'Izgledaš prekrasno.'-Rekao sam i nasmiješio sam se. 'Sigurno? Ili to kažeš samo kako bi što prije krenuli?' 'Sigurno. Izgledaš stvarno nevjerojatno.' 'Hvala.'-Nasmiješila­ se i pogledala se u ogledalo. Sa strane je stajala prodavačica koja joj je davala komplimente na koje se ona zacrvenila u obrazima.

 'Uzimam ju.'-Rekla je na što je prodavačica kimnula glavom i otišla po onu vreću u koju se stavlja haljina. Clarissa se otišla presvući u svlačionicu, a ja sam i dalje odbrojavao sate do zabave. Bio sam nestrpljiv i jedva sam čekao kada ćemo krenuti. Clarissa je izašla iz svlačionice s haljinom i stavila ju je na pult gdje ju je prodavačica čekala s onom vrećom. Stavila je haljinu u tu vreću i pružila ju je Clarissi. Clarissa je dala prodavačici novac i zahvalila se. Izašli smo iz centra i krenuli smo prema stanu.

 'Niall...koliko još do zabave?'-Upitala me. 'Malo manje od sat vremena. Ne brini stići ćeš se spremiti do kraja.' 'Ne znam, nisam sigurna.'-Rekla je i naslonila je glavu na prozor. 'Zato ja jesam.'-Rekao sam na što me ona pogledala i nasmijala se. Za jedno 20 minuta smo stigli pred njenu zgradu. Uzela je haljinu i pogledala me. 'Što je?'-Upitao sam ju. 'Hvala Niall. Dugujem ti za ovo.'-Rekla je. 'Ne ne duguješ. Prijatelji smo. A ja bi sve učinio za prijatelje.'-Nasmije­šila se. 'Stvarno hvala još jednom.'-Zagrlila me i izašla je iz auta. 'Vidimo se na zabavi!'-Povikao sam iz auta na što je ona mahnula i ušla u zgradu.

/CLARISSA'S P.O.V/

Sjedila sam pred ogledalom i završavala zadnje detalje. Kosa mi je bila svezana u rep kojeg je okruživala jedna pletenica. Šminka mi je bila onako taman. Nije je bilo ni previše, a ni premalo. Moram priznati da sam bila poprilično zadovoljna u ovoj haljini. Nikada sebe nisam mogla zamisliti u ovakvoj haljini dok se spremam za neku bitnu zabavu izdavanja bratovog albuma. To nikada nije bilo u mojem stilu. Uvijek sam radije ostajala doma uz neku knjigu ili uz neki ludi romantični film nego se družila s tim svim uštogljenim ljudima, ali već sada kada me Liam tražio da mu budem nešto kao pratilja, nisam to nikako mogla odbiti. Ustala sam stolice i odšetala sam do hodnika gdje su se nalazile moje crne cipele s visokom potpeticom. Nisam bila baš neki fan tih visokih potpetica ali odlučila sam za danas napraviti iznimku. Obula sam ih i stala sam pred ogledalo. Ovo definitivno nisam bila ja. Bila sam drugačija...nekako ženstvenija ... nježnija... Bilo mi je čudno gledati tu neku novu sebe u tom ogledalu. Nisam ni znala da mogu ovako nevjerojatno izgledati samo kada nabacim haljinu, potpetice i malo šminke. Nevjerojatno. Uskoro moje divljenje prekida zvono na vratima. Mora da je Liam. Još jednom sam pogled bacila u ogledalo, uzela sam torbicu sa ormarića i otvorila sam vrata. Liam je ispred mene stajao u prekrasnom crnom odijelu kojeg je krasila malena leptir mašna koja mu je, moram priznati, prilično dobro stajala. Pogledao me i ostao je skamenjen. Usta su mu umalo pala do poda, a oči umalo ispale. 

'Hej.'-Rekla sam sa malim smiješkom, no on nije reagirao. Mahnula sam mu rukom pred očima i trznuo se. 'Rekla sam hej.'-Rekla sam. Nasmijao se i uzvratio je jedno malo hej, te se onako blistavo nasmijao. 'Ovaj...izgledaš drugačije.'-Rekao je te se počešao po glavi. 'Što? Zar je to loše?'-Upitala sam ga dok sam se zacrvenila u obrazima od neugodnosti. Zar sam se bez veze ovako obukla? Prošlo mi je glavom.

 'Ne ne ... nije nikako loše samo... nikada nisam mislio da ću te vidjeti ovakvu.'-Rekao je. 'Kakvu?'-Upitala sam ga. 'Prekrasnu.'-Rekao je i nasmiješio se na što sam se ja zacrvenjela. I to ovaj put u pozitivnom smislu. 'Hvala.'-Rekla sam s osmijehom. 'Onda ..hoćemo li poći?'-Upitao me ispružeći ruku kako bi ju uhvatila i pošla. 'Da, da naravno.'-Rekla sam i uhvatila sam njegovu ruku. 

Eto opet onog momenta kojeg naprosto obožavam. Samo on i ja držeći se za ruku i spajajući naša dva svijeta zajedno. Izašli smo iz zgrade gdje su nas ponovo dočekali novinari i fanovi. Još uvijek se ne privikavam na sve ove bliceve fotoaparata, gomile pitanja i urlanja fanova. Čvrsto me držao za ruku dok sam se ja nekako došetala do auta. Moram priznati da je naporno hodati u visokim potpeticama. Sada znam kako je modelima kada u onim cipelama od 20 centimetri moraju hodati po pisti i predstavljati nove dizajne. Uskoro smo stigli do auta i krenuli smo prema mjestu gdje se održavala zabava.