Love Is A Game

11.DIO

/LIAM'S P.O.V/

Clarissa i ja smo bili u dnevnoj sobi. Louis se još uvijek nije vratio kući kao ni dečki. Clarissa je ležala na mojim nogama i gledala me svojim prekrasnim smeđim očima. Par puta mi se sitno osmjehnula i nisam mogao odoljeti, a da ne uzvratim osmijeh. Njezina ruka se svako malo igrala sa mojim prstima dok ih na kraju konačno nije spojila sa svojima. Ovo sada. Ovdje. Definitivno bi mogao raditi do kraja života. Samo ona i ja, sami, jedan uz drugog. Nema obaveza, nema problema, nema ničeg. Savršeno je. 

'Liam.'-Clarissa je rekla tiho, a ja sam spustio pogled. 'Reci.'-Rekao sam. 'Što će Lou reći na ovo?' -Upita me tiše. 'Na što?'-Upitao sam ju. 'Na ovo. Na nas.' -Kaže mi s drhtajem u glasu. 'Ne znam. Ali, želiš li mu uopće reći?'-Upitao sam ju znatiželjno. 'Ne znam, možda?'-Rekla je. 'Ako mu još ne želiš reći za nas, ne moraš. Reći ćeš mu kada bude vrijeme i kada ćeš biti spremna na to.' -Kažem joj kako bih ju malo umirio. 'Istina.'-Rekla je i osmjehnula se. Spuštao sam se dolje niže k njenim usnama kako bi ju poljubio no, trenutak je prekinula zvonjava njenog mobitela. 'Oprosti.'-Rekla je smijući se. 'Nema veze. Javi se.'-Rekao sam. Ona se podigla s mojih nogu i iz džepa svojih hlača je izvukla svoj mobitel. 'Lou je.'-Rekla je pokazivajući mi ekran. 'Javi se. Sigurno se brine.' 

Samo se nasmijala i javila.

/CLARISSA'S P.O.V/

Onako predivan i romantičan trenutak je kao i uvijek prekinuo Louis. Dobro ovaj put nije bilo poda, brašna i jaja, pa neki čudni pogled, ali je bio poziv. Ovo je 10 puta iritantnije. Liam mi je rekao da se javim pa sam mu samo dala mali osmijeh i javila sam se. 

'Hej Lou!'-Rekla sam. 'Hej Clarissa. Jesi se vratila kući?'-Upitao me. 'Jesam ne brini.'-Rekla sam kratko jer sam čim prije htjela završiti ovaj razgovor i vratiti se Liamu. 'Je li Harry bio u stanu kada si se vratila?'-Upita me i meni se automatski digne želudac. 'Da, da jest.' -Odgovorim kratko. 'To je dobro ali, znaš li zašto je on sada užasno živčan?'-Upitao me. 'Zašto misliš da sam ja kriva što je on živčan?'-Upitala sam ga isfrustrirano. 'Zato jer se zadnje s tobom vidio, a znam koliko ljude možeš dovesti do ludila.'-Kaže mi s podsmijehom koji sam mu čula u glasu.

  'E pa ovaj put nisam ja kriva. Možda ima loši dan ili tako nešto.'-Rekla sam. 'Da, da može biti. Ima on uvijek ima takve dane.'-Rekao je. 'E onda. Ne krivi me za nešto za što nisam kriva.'-Kažem skoro pa drsko. 'Oprosti.'-Rekao je. 'Nema veze. Doviđenja Lou, vidimo se kasnije.'-Rekla sam i poklopila.

 Vratila sam mobitel u svoj džep i ovaj put sam isključila zvuk kako nam više nitko ne bi smetao. Ponovo sam legla na Liamove noge i u svoju ruku sam uzela njegovu. Isuse kako ovo obožavam. Prošlo mi je glavom.

 'Što je bilo?'-Upita me. 'Ma Louisa je zanimalo da li sam stigla kući.' -Rekla sam. 'Rekao sam ti da brine.'-Kaže mi. 'Da znam , ali ponekad imam osjećaj da malo previše brine za mene.'-Rekla sam. 'Stariji brat ti je. Mora brinuti za tebe.' -Zakolutala sam očima. Sva sreća pa se to iz ovog kuta ne vidi. 'I to znam ali, ti nemaš pojma koliko je to ponekad iritantno. Jest da je slatko jer znam da mi uvijek čuva leđa, ali ponekad od njega nemam zraka. Previše me pritišće u sigurnu zonu.'-Kažem mu lagano iritirana. 'Samo te želi zaštititi.'-Rekao je. 'Da uvjerila sam se u to mnogo puta.'-Rekla sam tiše. 'Clarissa, znam da me se možda ovo ne tiče i možda nikada ni neće, ali zašto si zapravo došla ovdje?'-Upitao me i izbacio me iz takta. Baš je morao ovo pitati zar ne?