Love Is A Game

11.DIO

/LIAM'S P.O.V/

Clarissa i ja smo bili u dnevnoj sobi. Louis se još uvijek nije vratio kući kao ni dečki. Clarissa je ležala na mojim nogama i gledala me svojim prekrasnim smeđim očima. Par puta mi se sitno osmjehnula i nisam mogao odoljeti, a da ne uzvratim osmijeh. Njezina ruka se svako malo igrala sa mojim prstima dok ih na kraju konačno nije spojila sa svojima. Ovo sada ,ovdje...definitivno bi mogao raditi do kraja života. Samo ona i ja, sami, jedan uz drugog. Nema obaveza, nema problema, nema sranja. Savršeno je. 

'Liam...'-Clarissa je rekla tiho, a ja sam spustio pogled. 'Reci.'-Rekao sam. 'Što će Lou reći na ovo?' 'Na što?'-Upitao sam ju. 'Na ovo. Na nas.' 'Ne znam, ali...želiš li mu uopće reći?'-Upitao sam ju znatiželjno. 'Ne znam...Možda?'-Rekla je. 'Ako mu još ne želiš reći za nas... Ne moraš. Reći ćeš kada bude vrijeme i kada ćeš biti spremna na to.' 'Istina.'-Rekla je i osmjehnula se. Spuštao sam se dolje niže k njenim usnama kako bi ju poljubio no, trenutak je prekinula zvonjava njenog mobitela. 'Oprosti.'-Rekla je smijući se. 'Nema veze. Javi se.'-Rekao sam. Ona se podigla s mojih nogu i iz džepa svojih hlača je izvukla svoj mobitel. 'Lou je.'-Rekla je pokazivajući mi ekran. 'Javi se. Sigurno se brine.' 

Samo se nasmijala i javila.

/CLARISSA'S P.O.V/

Onako predivan i romantičan trenutak je kao i uvijek prekinuo Louis. Dobro ovaj put nije bilo poda, brašna i jaja, pa neki čudni pogled, ali je bio poziv. Ovo je 10 puta iritantnije. Liam mi je rekao da se javim pa sam mu samo dala mali osmijeh i javila sam se. 

'Hej Lou!'-Rekla sam. 'Hej sis. Jesi se vratila kući?'-Upitao me. 'Jesam ne brini.'-Rekla sam kratko jer sam čim prije htjela završiti ovaj razgovor i vratiti se Liamu. 'Je li Harry bio u stanu kada si se vratila?' 'Da, da jest.' 'To je dobro ali, znaš li zašto je on sada užasno živčan?'-Upitao me. 'Zašto misliš da sam ja kriva što je on živčan?'-Upitala sam ga isfrustrirano. 'Zato jer se zadnje s tobom vidio, a znam koliko ljude možeš dovesti do ludila.' 'E pa ovaj put nisam ja kriva. Možda ima loši dan ili tako nešto.'-Rekla sam. 'Da, da može biti. Ima on uvijek ima takve dane.'-Rekao je. 'E onda. Ne krivi me za nešto za što nisam kriva.' 'Oprosti.'-Rekao je. 'Nema veze. Doviđenja Lou vidimo se kasnije.'-rekla sam i poklopila.

 Vratila sam mobitel u svoj džep i ovaj put sam isključila zvuk kako nam više nitko ne bi smetao. Ponovo sam legla na Liamove noge i u svoju ruku sam uzela njegovu. Isuse kako ovo obožavam. Prošlo mi je glavom.

 'Što je bilo?'-Upita me. 'Ma Louisa je zanimalo da li sam stigla kući.' 'Rekao sam ti da brine.' 'Da znam ...ali ponekad imam osjećaj da malo previše brine za mene.'-Rekla sam. 'Stariji brat ti je. Mora brinuti za tebe.' 'I to znam ali, ti nemaš pojma koliko je to ponekad iritantno. Jest da je slatko jer znam da mi uvijek čuva leđa, ali ponekad od njega nemam zraka. Previše me pritišće u sigurnu zonu.' 'Samo te želi zaštititi.'-Rekao je. 'Da uvjerila sam se u to mnogo puta.'-Rekla sam tiše. 'Clarissa...znam da me se možda ovo ne tiče i možda nikada ni neće, ali zašto si zapravo došla ovdje?'-Upitao me i izbacio me iz takta. Baš je morao ovo pitati zar ne? 'Zar mi ne vjeruješ da sam došla ovdje samo u posjet?'-Upitala sam ga. 'Ne. ne baš. Znam da to nije pravi razlog zbog kojeg si došla ovdje.' 'Isuse Liame, samo zaboravi na to.'-Rekla sam podižući se s njegovih nogu. Sjela sam tik do njega kako bi mogli normalno razgovarati. Pogledao me i počeo je...

 'Ne mogu. Muči me to jer znam da nije tako. Tu je nešto više, nešto jače samo to ne želiš reći.' 'Naravno da ne želim reći jer ne postoji nijedan drugi razlog dolaska ovamo.' 'Ali Clarissa..' 'Nema ali Liame! Došla sam ovamo u posjet. To je to. Nema drugog razloga zato prestani razmišljati o tome i samo to pusti! Oke?!'-Rekla sam ,već lagano živčana.  'Oke dobro vjerujem ti.'-Rekao je malo nesigurno, kao da ne misli to. Ali nema veze ...neće to nikada saznati bez obzira koliko jako on pokušavao. Neću dozvoliti da razbije zidove oko mene koje sam gradila zadnjih par godina kako bi se zaštitila od loših ljudi i osjećaja koji razaraju moju utrobu.