Love Is A Game

50.DIO

/CLARISSA'S P.O.V/

Spremala sam se za svoj spoj sa Liamom. Srce mi je ubrzano kucalo kada sam sređivala zadnje detalje na sebi. Obukla sam crvenu haljinu do koljena koja je imala otvorena leđa. Padala je savršeno u obliku mog tijela i ostala sam iznenađena kada sam ju obukla. Obula sam crne cipele s potpeticom, a kosu sam složila da bude blago valovita. Htjela sam da bude drugačija nego inače i da on ostane bez riječi kada me ugleda. Stavila sam malo maskare, sjenila, rumenila, pudera i crveni ruž. Pogledala sam se u ogledalo i to je bilo to. Pun pogodak! Uzela sam torbicu sa svojeg ormarića i otišla sam do dnevne sobe gdje su sjedili Louis i El. Pogled im je pao odmah na mene, a oči su im skoro ispale. Louis se podigao sa kauča i došao je do mene.

'Tko si ti i što si učinila mojoj sestri?!'-Rekao je na što sam se ja glasnije nasmijala. 'Još uvijek sam to ja, ali u malo drugačijem i boljem izdanju.'-Rekla sam. 'Malo? Skoro te nisam prepoznao.' -Nasmijala sam se ponovo. 'To mi je i bio plan.'-Rekla sam. 'Pa uspio ti je.'-Rekao je i nasmijao se. 'Hvala.'-Rekla sam smijući se. 'Kada dolazi po tebe?'-Upitao me. 'U 8. I malo sam nervozna.'-Rekla sam. 'Zašto? Pa izgledaš nevjerojatno.'-El se umiješala. 

'Ne znam. Jednostavno se bojim da ne bude čudno. Toliko toga se dogodilo da ne znam ni što da očekujem dalje.' -Rekla sam nesigurno i uplašeno. 'Ne očekuj ništa. Jer ako će očekivati previše, ostat ćeš razočarana. A ako očekuješ premalo bit će ti glupo. Zato se opusti i uživaj.'-El je rekla ,a ja sam se nasmijala. 

'Imaš pravo. Opustit ću se pa što bude.'-Rekla sam sretno. 'Ma to je moja sestrica.'-Čuo se Louis sa kauča. Nasmijala sam se i čekala sam zvono. Naravno... moje čekanje nije dugo trajalo. 

Zvono na vratima se oglasilo, a meni je srce poskočilo u plućima. Namjestila sam kosu po zadnji put i otišla sam otvoriti vrata.

/LIAM'S P.O.V/

Pokucao sam na njena vrata i čekao sam da ih otvori. Uskoro se ispred mene pojavila ljepša no ikad. Savršena haljina ,frizura ,šminka, a ponajviše ona. Osmijeh na licu ju je još više proljepšao i mogao sam se zakleti vlastitim očima da upravo ispred mene stoji anđeo. Nasmijao sam se i rekao sam jedno malo: 'Hej.' 'Hej'-Uzvratila je sa malenim smiješkom. Ne mogu vjerovati koliko je samo prekrasna. 'Izgledaš prekrasno.'-Rekao sam. 'Hvala.'-Rekla je pomalo sramežljivo dok sam vidio kako joj obrazi poprimaju rumenu boju. Tko bi rekao da je ona sramežljiva. Nikada to ne bih rekao za nju. Uvijek hrabru i odlučnu.

  'Spremna?'-Upitao sam ju, na što je ona kimnula glavom. Uhvatio sam ju za ruku i izašli smo iz stana. Odveo sam ju do svojeg auta i otvorio sam vrata. Sjeli smo u auto, a ona me je pogledala. 'Što je?'-Upitao sam ju. 'Što planiraš?'-Upitala me natrag. 'To je iznenađenje, a iznenađenja se ne otkrivaju.'- Nasmijala se na moje riječi. 'Zar je toliko veliko i bitno?'-Upitala je. 'Nije veliko, ali je bitno. Meni. A vjerujem da će biti i tebi.' -Rekao mi je sa osmijehom. 'Jesi li siguran?'-Upitala me. Danas je puna pitanja, ali neka... odgovore ionako neće dobiti jer ju čekaju dijela. 'I više nego siguran Lissa.'-Nasmijala se. 

'Volim kada me zoveš tako.'-Rekla je, pa je pogledala kroz prozor. 'Kako?'-Upitao sam ju.
'Lissa. Osjećam se posebno. Kao potpuno druga osoba.'-Rekla je. 'Pa budimo iskreni... ti i jesi posebna.'-Pogledala me svojim prekrasnim smeđim očima i nasmijala se. Ponovo sam joj izmamio osmijeh na lice. Kako sam to samo volio.... volio sam znati da sam ja razlog tom prekrasnom osmijehu. 

'Ti još uvijek misliš da sam ja posebna? Čak i nakon svega?'-Upitala me tužnije. 'Ja to nikada nisam ni prestao misliti. Bez obzira na sve što nam se dogodilo. U mojim očima si bila i ostala posebna.' -Ponovo se zacrvenila u obrazima. 

Čak joj ni rumenilo nije moglo prekriti ovu boju njenih obraza. Isuse kako je bila slatka. Izgledala je tako odraslo, ali opet tako djetinje. I tko onda ne bi rekao da je savršena? Ali da... možda bi imali pravo. Ona je i više nego savršena. 

'Nikada nisam mislila da je moguće ostati poseban u očima za koje si mislio da ih više nikada nećeš gledati.' -Rekla mi je tiše dok je pogled spustila na svoje noge. 'Nikad ne reci nikad. Sve je moguće ,a i ti gledaš te oči zar ne?'-Upitao sam ju. 'Da... i nisam mislila da ću ih ikada više gledati. Činile su mi se izgubljene u slomljenim uspomenama koje su bile duboko urezane u moje srce.'- Tužno je rekla. Znam kako nije očekivala ovo. Nisam ni ja, ali očito sudbina nađe svoje načine da ponovno spoji dvoje mladih ljudi koji zaslužuju ljubav.

 'I izgubljeno se nađe kada se najmanje očekuješ.'-Rekao sam. 'U to sam se uvjerila.'-Rekla je, pa je pogledala kroz prozor. Stao sam ispred svoje kuće, a ona me je zbunjeno pogledala. 'Što radimo ovdje?'-Upitala me. 'Rekao sam ti... to je iznenađenje.'-Izašao sam iz auta i išao sam otvoriti njena vrata. Primila se za moju ruku i izašli smo iz auta.