Love Is A Game

48.DIO

/LOUIS'S P.O.V/

Stajao sam s kišobranom kao zadnja budala dok sam čekao Clarissu na aerodromu.
Bojao sam se u kojem će se stanju pojaviti ispred mene. Toliko toga mi je prolazilo glavom, ali sam se najviše nadao da je u redu. Uskoro je njen avion sletio na pistu i samo sam čekao kada će izaći iz aviona. Ruke su mi se tresle kao lude dok sam namještao svoju kosu. Ugledao sam ju u daljini dok se za ruku držala sa...zastao mi je dah na trenutak, pa mi se mali smiješak pojavio na licu. 

'Liam.'-Rekao sam tiše. 'Uspjela je.'-Nasmijao sam se i čekao sam da dođe do mene. To zapravo nije bilo dolazak nego trčanje do mene i skakanje kako bi me čim snažnije zagrlila. 

'Isuse Lou kako si mi nedostajao.'-Rekla je dok me snažno grlila. 'Znam sis i ti meni.'-Rekao sam i još sam joj snažnije uzvratio. Znam da se nismo vidjeli samo 2 dana, ali opet. Od kada je ovdje nikada nismo bili toliko dugo razdvojeni. Pustila me iz zagrljaja i široko se nasmijala. Isuse kako dugo nisam vidio da se ovako smiješi. Usnama je oblikovala 'uspjela sam' i izmamila mi je osmijeh na lice. Pogledao sam prema Liamu koji je čekao moju reakciju. Htio sam ga udaviti na licu mjesta zbog onoga šta je učinio, ali sam morao biti dobar pred Clarissom.

'Lijepo te je ponovo vidjeti bro.'-Rekao sam i rukovali smo se. Mogao sam vidjeti u njegovim očima kako je osjetio olakšanje čim sam mu rekao 'bro'. 'Lijepo je vratiti se.'-Rekao je i nasmijao se. 'Ajde sis idemo doma.'-Rekao sam na što je ona kimnula glavom i krenula je prema autu ,a za njom i Liam. Zaustavio sam ga na što me je on pogledao čudno. 

'Što se događa?'-Upitao me zbunjeno.  'Da to više nikada nisi napravio. Ako još jednom napraviš, samo još jednu grešku ili sranje, kunem ti se sa Elenour...bez obzira koliko te smatram bratom, ubit ću te golim rukama. Je li ti jasno?!'-Rekao sam oštro na što je on nekako čudno progutao slinu i kimnuo glavom. 'Ajde sad uđi u auto k njoj.'-Rekao sam na što je on kimnuo glavom i otišao je za Clarissom.

/CLARISSA'S P.O.V/

Sjedila sam u autu, a Liam do mene. Gledao je kroz prozor, pa je pogledao u mene. Nasmijao mi se sitno i propleo je naše prste u cjelinu. O bože kako to volim...

'Žao mi je.'-Rekao je tiše. 'Hej..ne ispričavaj se više. Već smo prošli ovo. Ne želim se više vraćati u prošlost. Ona je iza nas, a ovo sad je naša budućnost.'-Rekla sam i nasmijala sam se. 'Imaš pravo Lissa...'-Rekao je i ostavio mi je maleni poljubac na čelu.

 Naslonila sam se na njegovo rame dok je jedna njegova ruka bila oko mene ,a druga je stajala u mojoj. Tek sad shvaćam koliko mi je sve ovo nedostajalo. Zbog svog ponosa sam umalo ostala bez nečega bez čega ne bi mogla živjeti. Bila bi mrtva iznutra dok bi na licu nosila osmijeh. A to ne bi bio onaj osmijeh čijem je uzrok ON. Čujem Louisa koji me doziva i trza me iz misli.

'Hm?'-Rekla sam. 'Stigli smo.'-Rekao je dok je izašao iz auta. Maknula sam glavu s Liamovog ramena i pogledala sam ga. On me pogledao nazad i nasmijao mi se. 'Moramo ići.'-Rekla sam i nasmijala sam se. 'A ti to ne želiš?'-Upitao me. 'Ne ne želim. Nimalo. Tek sam te vratila natrag, a već te moram ponovo napustiti.'-Rekla sam. 'Ovaj put je to na kratko. Ne brini, vidjet ćemo se još večeras.' 'Zar si isplanirao nešto?'-Upitala sam ga. 'Jesam, a sad je na tebi da li ćeš prihvatiti moj poziv ili ne.' 'Pa onda ...prihvaćam.'-Rekla sam i nasmijala sam se.
'Pokupit ću te u 8.'-Rekao je i ostavio mi je maleni poljubac na usnama. Nasmijala sam se kroz poljubac i izašla sam iz auta, pa on za mnom. 

'Vidimo se kasnije.' Rekla sam i snažno sam ga zagrlila, na što je on uzvratio još jače.
'Vidimo se.'-Rekao je, pa me poljubio u čelo. Pustio me iz zagrljaja i krenuo je prema svojoj kući.