/LIAM'S P.O.V/
Vozio sam ju kući dok me je pomilovala po ruci. Pogledao sam ju i nasmijao sam se. Prekrasna je. Nevjerojatno je koliko ljepote ima u njoj, a da nije ni svjesna.
'Želiš li prespavati kod mene ovu noć?'-Upitao sam ju nadajući se da me neće odbiti.
'Nije loša ideja. Možda mi možeš usput posuditi i jednu od svojih majica kao pidžamu.'- Rekla je smijući se. 'Bit će mi zadovoljstvo.'-Rekao sam uzvraćajući osmijeh. 'Znaš što sam danas shvatila?'-Upitala me. 'Ne znam, reci mi.'-Rekao sam.
'Louis i El...oni...toliko su toga prošli zajedno za ovaj dan, za to da se proglase mužem i ženom da je to apsolutno nevjerojatno. Oni su dokaz za to da ako je ljubav prava, da to ništa ne može uništiti.'-Rekla je dok je gledala kroz prozor držeći me za ruku.
'Što želiš reći sa time?'-Upitao sam ju. 'Što ako naša ljubav nije kao njihova? Jer gledaj...da je ljubav prava mi nikada ni ne bi prekinuli, a jesmo. I to zbog gluposti.'-Rekla je. 'Gledaj Lissa...nema sumnje da je ovo prava ljubav. Prošli smo preko toga, vratili se jedan drugome, a to ti govori da ni nas ništa ne može zaustaviti.' Pogledala me, pa je prošla rukom kroz kosu.
'Obećaj mi SADA, ovdje da nas više ništa neće rastaviti. NIKADA.' 'Obećajem ti Lissa...dok god sam živ i dok god moje srce kuca samo za tebe. Nas ništa neće rastaviti. Ne više.'-Rekao sam, a ona je jače stisnula moju ruku. Ostavila mi je poljubac na obrazu i usput mi je šapnula 'Volim te.' Nasmijao sam se i rekao: 'I ja tebe.'
/CLARISSA'S P.O.V/
Ušli smo u Liamovu kuću dok sam ja pogledala Liama.
'Što je bilo?'-Upitao me je. 'Ništa. Samo.. zaboravila sam Louisu ostaviti poruku gdje sam i da me ne traži.'-Rekla sam. Dao mi je svoj mobitel u ruke, a ja sam ga pogledala zbunjeno.
'Što će mi tvoj mobitel?'-Upitala sam ga. 'Nazovi ga. To je bolje nego da mu pišeš poruku.'-Rekao je. 'Da imaš pravo.'-Uzela sam mobitel iz njegove ruke i utipkala sam Louisov broj. 'Da?'-Louis se javio. 'Hej Lou, Clarissa je.'-Rekla sam. 'Sis? Pa gdje si ti? Posvuda sam te tražio.' 'Kod Liama sam. Oprosti mi braco ali nisam mogla više biti tamo. Ubilo me sve ono sa starcima i jednostavno sam morala otići.' 'Nema veze. Totalno te razumijem. Da nije moje vjenčanje i ja bi odavno otišao.' 'Znači ne ljutiš se?'-Upitala sam ga. 'Ni malo. Uživaj sis.'-Rekao je. 'Budem, a ti pozdravi Elenour u moje ime.' 'Budem.'-Rekao je i poklopio. Vratila sam mobitel Liamu i stala sam ispred njega.
/LIAM'S P.O.V/
Vratila mi je mobitel u ruke i stala je ispred mene, pa se nasmijala. Onako slatko, djetinje, neodoljivo... Taj njen sladak osmijeh... Obožavam ga. Obožavam NJU. Povukao sam ju nježno za ruku k sebi. Stavio sam joj svoje ruke oko struka, dok je ona svoje stavila oko mog vrata. Gledala me i smijala se. Jednostavno, kao da ovaj trenutak nije htjela trošiti na riječi. Pa bila je u pravu. Ovo ne vrijedi trošiti na riječi jer s pravom osobom, i šutnja ima smisla. Približio sam joj se glavom i poljubio sam ju. U trenu su joj ruke završile u mojoj kosi, a moje na njenoj guzi. Držeći ju tako za guzu, posjeo sam ju na maleni ormarić u sobi. Nastavili smo se ljubiti kao da se nikada nećemo zasititi naših usana. Nije nas bilo briga za mjesto, vrijeme ili bilo šta. Bili smo bitni samo nas dvoje. Ljubio sam ju kao nikada do sada. Uživao sam u svakom poljupcu koji sam ostavljao na njenim usnama, obrazima i vratu. Osjećaj je bio nevjerojatan. Poljupci nam nikada nisu bili ovakvi. Sve do sada...
Ponestalo joj je daha, pa je prekinula ljubljenje. 'Što je?'-Upitao sam ju s osmijehom.
'Nije ništa. Samo sam se sjetila da moram pod tuš.'-Rekla je. Nasmijao sam se.
'Mogu li s tobom?'-Upitao sam ju. 'Ne..'-Napravio sam tužnu facu nadajući se da će pasti na to. 'Možda neki drugi put.'-Rekla je kroz maleni osmijeh na što sam ju još jednom poljubio i odveo za ruku k ormaru kako bi uzela stvari. Sjeo sam na krevet dok me je ona zbunjeno gledala.
'Uzmi stvari. Čekat ću te.'-Rekao sam. 'Obećaješ?'-Upitala me. 'Obećajem!'-Rekao sam.
Spustila se je malo niže dolje kako bi mi dala poljubac na obraz. Uzvratio sam joj ga.
Ona se je htjela maknuti od mene, no u zadnjem trenu sam ju uhvatio za ruku. Okrenula se i nasmijala.
'Reci.'-Rekla mi je tiše. 'Požuri, već mi nedostaješ.'-Rekao sam sa osmijehom, na što se ona nasmijala i rekla:' Naravno.'
Zatim je uzela stvari i otišla je u kupaonicu.
أنت تقرأ
Love Is A Game
أدب الهواة"Ne obećavaj mi nešto za što je nemoguće dati obećanje. Samo budi tu i uvjeri me da griješim svaki puta kada mislim da ću te izgubiti."
