Love Is A Game

17.DIO

17. DIO

/CLARISSA'S P.O.V/

Louis me dovezao doma, pa je otišao u studio sa Liamom. Ispružila sam se na kauču i upalila sam tv. Sama sam. I ovo mi jedino preostaje kao zabava dok se Lou ne vrati. Na tv-u je upravo bio neki ljubavni film koji će već po samom viđenju na sekundu, završiti sretnim završetkom. Uvijek je tako. Ali nažalost, u ovom svijetu nije tako. Ovo je realnost i onda će te ubiti kada se najmanje nadaš. Upravo se u ovoj sceni odvijao moj ljubavni život. Tj. dio njega. Onaj koji potiskujem duboko u sebi i bježim od svega. Govorio je da ju voli, da mu je sve, a na kraju ju je kukavički ostavio i širio glasine o njoj. Ona je proplakala sve noći, sve sati i sve minute zbog njega. Mogla sam osjetiti njenu bol kroz zaslon televizora i uz to se vratiti u svoju bolnu prošlost. Uništio mi je život. Volju za životom. Za ljubavi. Mrzim ga. U tom trenu neke mutave slabosti moje oči su počele ispuštati slapove suza niz moje lice koje nisam mogla zaustaviti. Ona bol u plućima se vratila, zrak mi je sve manje bio u doticaju s plućima, srce mi je kucalo kao ludo dok sam imala osjećaj kao da ga netko upravo želi probosti kolcem i ostaviti me da iskrvarim u nekoj rupi usred šume. Taj osjećaj sam duboko potiskivala u sebi do eto, ovog šugavog trenutka.

 
Stiskala sam rukama svoju majicu pokušavajući se smiriti i shvatiti da je to prošlost koju moram pobijediti sad ili nikad. No, nisam uspijevala. Sve se sada vraćalo još jače, još brže i ubijalo me. Zabila sam glavu u jastuk do sebe i odlučila sam se prepustiti. Znam da je loš potez, ali ništa ne mogu ovakva. Previše sam slaba, a nema Liama da me urazumi.

/HARRY'S P.O.V/

Bio sam u Louisovom stanu kada sam začuo glasan plač. Ušao sam u dnevnu gdje sam vidio Clarissu kako leži na kauču, sa glavom u jastuku i plače kao da će umrijeti svakog trena. Ali, ovo je dobro. Sada je ranjiva i uspjet ću ju pridobiti i Liam će izgubiti okladu.
Stavio sam svoju ruku na njeno rame na što se ona trznula i okrenula prema meni.
Gledala je mene zbunjeno. Sigurno se pitala kako sam ušao u stan i zašto sam ponovo tu.

'Svaki put kada dođem ovdje, svaki put te nađem kako se gušiš u suzama.
Je li to kod tebe normalna pojava?-Upitao sam ju. Obrisala je suze i povukla se u kut kauča kao neko dijete koje je upravo gledalo horor i kasnije se bojalo svega. Gledala me prestrašeno, sa nekakvim gađenjem.  'Hej jesi li u redu?'-Upitao sam ju zbunjeno. Samo je kimnula glavom i čekala je kada ću se odmaknuti od kauča kako bi ona otišla u svoju sobu, no nisam se ni pomaknuo. Htio sam saznati što se događa.

  'Clarissa.'-Rekao sam i pružio sam svoju ruku prema njenom koljenu. Odmaknula je koljeno i još jače se povukla u kut kauča. 'Harry, molim te odlazi.'-Rekla je tiše. 'Zašto? Pa ne mogu te ostaviti ovakvu u praznom stanu.'-Rekao sam. 'Harry, preklinjem te.'-Rekla je kroz suze dok joj je glas pucao sve više i više. 'Ne, ne želim se maknuti. Trebaš se smiriti.'-Pokušavao sam ju umiriti. 'Ne moram. Dobro sam.'-Rekla je, brišući suze sa svojih obraza. 'Nisi. Vidim da nisi.'-Rekao sam. 'Dobro sam. Samo odlazi.' -Rekla mi je drsko. 'Zašto to radiš?'-Upitao sam ju. 'Što?'-Upitala me zbunjeno. 'Svaki put kada te želim umiriti ili tako nešto ti me guraš od sebe. Zašto?!'-Ta djevojka mi nije bila nimalo jasna.

  'Zato jer ne trebam nekog tko će se požaliti  nada mnom i prikazati me kao slabu. Ja sam daleko od toga.'-Rekla je. 'Ne. Ti si samo mrtva iznutra i sve odguruješ od sebe.' Oči su joj se raširile i bila je šokirana mojom izjavom. 'Ne možeš to reći. Ne poznaješ me.'-Rekla mi je ponovo drsko. 'Vjeruj mi Clarissa, poznajem te i više nego što si ti svjesna.'  Vidio sam kako se počela tresti, ali je htjela to prekriti kako ja to ne bih vidio. 'Živiš u zabludi.'-Spustila je. 'Ja ili ti?'-Sada sam ja nju spustio i ona je ušutjela.