Love Is A Game

17.DIO

/CLARISSA'S P.O.V/

Louis me dovezao doma pa je otišao u studio sa Liamom. Ispružila sam se na kauču i upalila sam tv. Sama sam. I ovo mi jedino preostaje kao zabava dok se Lou ne vrati. Na tv-u je upravo bio neki ljubavni film koji će već po samom viđenju na sekundu, završiti sretnim završetkom. Uvijek je tako. Ali nažalost ..u ovom svijetu nije tako. Ovo je realnost i onda će te ubiti kada se najmanje nadaš. Upravo se u ovoj sceni odvijao moj ljubavni život. Tj. dio njega. Onaj koji potiskujem duboko u sebi i bježim od svega. Govorio je da ju voli, da mu je sve, a na kraju ju je kukavički ostavio i širio glasine o njoj. Ona je proplakala sve noći, sve sati i sve minute zbog njega. Mogla sam osjetiti njenu bol kroz zaslon televizora i uz to se vratiti u svoju bolnu prošlost. Uništio mi je život... volju za životom...za ljubavi...mrzim ga...mrzim... U tom trenu neke mutave slabosti moje oči su počele ispuštati slapove suza niz moje lice koje nisam mogla zaustaviti. Ona bol u plućima se vratila, zrak mi je sve manje bio u doticaju s plućima, srce mi je kucalo kao ludo dok sam imala osjećaj kao da ga netko upravo želi probosti kolcem i ostaviti me da iskrvarim u nekoj rupi usred šume. Taj osjećaj sam duboko potiskivala u sebi do eto .. .ovog šugavog trenutka.
Stiskala sam rukama svoju majicu pokušavajući se smiriti i shvatiti da je to prošlost koju moram pobijediti sad ili nikad. No nisam uspijevala. Sve se sada vraćalo još jače, još brže i ubijalo me. Zabila sam glavu u jastuk do sebe i odlučila sam se prepustiti. Znam da je loš potez ali ništa ne mogu ovakva. Previše sam slaba, a nema Liama da me urazumi.

/HARRY'S P.O.V/

Bio sam u Louisovom stanu kada sam začuo glasan plač. Ušao sam u dnevnu gdje sam vidio Clarissu kako leži na kauču, sa glavom u jastuku i plače kao da će umrijeti svakog trena. Ali .. ovo je dobro. Sada je ranjiva i uspjet ću ju pridobiti i Liam će izgubiti okladu.
Stavio sam svoju ruku na njeno rame na što se ona trznula i okrenula prema meni.
Gledala je mene zbunjeno. Sigurno se pitala kako sam ušao u stan i zašto sam ponovo tu.

'Svaki put kada dođem ovdje, svaki put te nađem kako se gušiš u suzama.
Je li to kod tebe normalna pojava?-Upitao sam ju. Obrisala je suze i povukla se u kut kauča kao neko dijete koje je upravo gledalo horror i kasnije se bojalo svega. Gledala me prestrašeno, sa nekakvim gađenjem.

  'Hej jesi li u redu?'-Upitao sam ju zbunjeno. Samo je kimnula glavom i čekala je kada ću se odmaknuti od kauča kako bi ona otišla u svoju sobu, no nisam se ni pomaknuo. Htio sam saznati što se događa.

  'Clarissa..'-Rekao sam i pružio sam svoju ruku prema njenom koljenu. Odmaknula je koljeno i još jače se povukla u kut kauča. 'Harry...molim te odlazi.'-Rekla je tiše. 'Zašto? Pa ne mogu te ostaviti ovakvu u praznom stanu.'-Rekao sam. 'Harry preklinjem te.'-Rekla je kroz suze dok joj je glas pucao sve jače i jače. 'Ne, ne želim se maknuti. Trebaš se smiriti.' 'Ne moram. Dobro sam.'-Rekla je, brišući suze sa svojih obraza. 'Nisi. Vidim da nisi.'-Rekao sam. 'Dobro sam. Samo odlazi.' 'Zašto to radiš?'-Upitao sam ju. 'Što?'-Upitala me. 'Svaki put kada te želim umiriti ili tako nešto ti me guraš od sebe. Zašto?!'
'Zato jer ne trebam nekog tko će se požaliti  nada mnom i prikazati me kao slabu. Ja sam daleko od toga.'-Rekla je. 'Ne. Ti si samo mrtva iznutra i sve odguruješ od sebe.' 'Ne možeš to reći. Ne poznaješ me.'-Rekla je drsko. 'Vjeruj mi Clarissa..poznajem te i više nego što si ti svjesna.' 'Živiš u zabludi.'-Spustila je. 'Ja ili ti?'-Sada sam ja nju spustio i ona je ušutjela.

'Došla si ovdje kako bi našla bolji život. Uz brata. I napokon okusila malo sreće.'
'U krivu si.-Rekla je. 'Ne nisam. I ti to jako dobro znaš, ali poričeš kako bi se obranila. To je tvoj obrambeni mehanizam. Tako ti funkcioniraš.'-Rekao sam i totalno sam ju izbacio iz takta.

 
'K k kako si znao?'-Jedva je promucala. 'Ti si kao otvorena knjiga. Svaka tvoja stranica je pisana nekom pričom, nekom boli. Loša obitelj, ljubav u koju ne vjeruješ, drskost i bezobraznost koju uvijek koristiš kako bi se obranila od svijeta, od ljudi... Ti nikada nisi bila voljena i nikada nisi naučila voljeti. Bila si uvijek svoja i nisi dala da te slome riječi ili djela, a kamoli ljudi.' 'Harry...kako si znao?'-Upitala me zbunjeno, šokirano i slomljeno. 

'Jer sam i ja takav. Mi smo takvi Clarissa...život je ovo uradio od nas, a najviše naše greške. Bojimo se ostati povrijeđeni. Bojimo se vezati iz tog razloga da na kraju ne završimo u tisuću komadića. A to je ono što najviše boli.'-Rekao sam dok ona nije znala što da kaže. 

Znala je da sam apsolutno u pravu. U vezi svega što sam sada rekao.

/CLARISSA'S P.O.V/

Harry me upravo mučio riječima, a ja nisam znala kako da se obranim. Nikada me nitko nije ovoliko zbunio i učinio od mene da šutim.

'Zašutjela si. Znači da sam rekao istinu koju tvoj ponos ne može tako lako prihvatiti.
Nisi naučena da te netko toliko dobro zna, a pogotovo neki stranac sa kojim svaki razgovor završi kao blesava svađa.-Rekao je ,a ja sam i dalje šutjela.
'Ti nisi ljudsko biće..'-Promrmljala sam tiše. 'Imaš pravo. Možda nisam ali ipak...pročitao sam te kao knjigu.' 'Da jesi. Saznao si istinu, saznao si tko sam i što potiskujem u sebi, što još želiš?!'-Izvikala sam se na njega. 'Ne želim ništa. Ništa osim toga da prestaneš vikati na mene svaki put kada se osjećaš ugroženo u blizini nekog drugog, a da taj netko nije Liam.'-Rekao je i totalno me izbezumio. U licu sam zadobila blijedu boju lica i gledala sam u njega tupo. Kao da ovaj dio mene nije otkrio ali da je na tragu otkrivenja.

 
'Ne miješaj njega u ovo. U tu tvoju ludost čitanja ljudi.'-Izvikala sam se ponovo.
'Ne miješam ga. Samo govorim istinu koju ti ne voliš čuti.'-Rekao je hladno i mirno dok sam na pucala od ljutnje. Podigla sam se sa kauča i samo sam započela...

'DOSTA! UŠUTI! NE MOGU TE VIŠE SLUŠATI KAKO ME UBIJAŠ RIJEČIMA I OTKRIVAŠ DJELOVE MOG ŽIVOTA I MOJE DUŠE!'-Izvikala sam se glasno na njega, unoseći se ravno u njegovo lice. Njegov miris parfema ulazio mi je duboko u nosnice i ja sam tek sada shvatila kako mu još nijednom do sada nisam bila ovoliko blizu. Dovoljno blizu da mu dam šamar.

'Zašto da prestanem? Zar još nešto skrivaš?'-Upitao me dok mi se približio. Samo par centimetara nas je dijelilo. Tih par centimetara su za mene bili ratna zona.
'Ne ne skrivam. I zašto te tako zanima moj život i što se u njemu desilo od dana kada sam se rodila. To je moj život. Ne trebam znatiželjne budale da se u njega guraju pokušavajući me kontrolirati kao neku lutku.' 'Nitko te ovdje ne pokušava kontrolirati. Samo pričamo kao normalni ljudi.'-Rekao je i još mi se više približio. 'Ako sve ovo po tebi nije kontrola, meni jest. Vjeruj mi...okušala sam se već u tome.'-Kiselo sam se nasmijala.
'Kada ću imati kontrolu nad tobom, ti ćeš to znati.'-Rekao je i zagonetno se nasmiješio.

Što je mislio pod time? Zar nešto planira?

'Koji kurac ti pokušavaš?! Što želiš od mene da me ovoliko izbezumljuješ i mučiš?!'
'Apsolutno ništa.'-Još jedan zagonetan osmijeh mu se pojavio na licu. Dojadilo mi je ovo.
Mahnula sam rukom prema njegovom licu kada mi ju je čvrsto uhvatio. 'Eto vidiš. Sada te imam djelomično pod kontrolom. Nisam daleko od potpune kontrole.'-Rekao je. Zamahnula sam i drugom rukom kada mi je i drugu uhvatio tako jako da ih nikako nisam mogla izvući i završiti ono što sam počela.

 Gledala sam ga u oči sa takvim bijesom koji je gorio u meni da to ne mogu objasniti. Pokušavala sam izvući svoje ruke, ali svakim mojim trzajem, on ih je stiskao svojim rukama. Ovo je bila nemoguća misija za mene. Bio je prejak. Njegova snaga protiv moje. Naprosto nemoguće... Gledao me duboko u oči nekim čudnim pogledom dok sam sam se ja pokušala osloboditi. No.. nakon nekog vremena... Odustala sam. Gledala sam ga i dalje i pokušavala nešto reći, no nisam mogla. Njegove zelene oči kao da su me ostavile bez glasa. Riječi nisu izlazile iz mene, a moje ruke su se opuštale u njegovom stisku. Uskoro...stisak nisam više ni osjećala. Kao da me nije ni držao. Nisam znala što se događa. U trenu...njegove usne ljubile su moje. Bile su otisnute na mojima kao list na mokrom kamenu. Imao je pune, crvene usne koje su upravo krale moje poljupce. Nisam znala što radim. Prepuštala sam se svakom poljupcu kao da mi nema sutra.

Tada sam shvatila.
Bio je u pravu. Znat ću kada će me kontrolirati, a upravo je ovaj, taj trenutak kontrole.