LOVE IS A GAME

39.DIO

/LOUIS'S P.O.V/

Stajao sam kao skamenjen dok su mi u glavi odzvanjale Clarissine riječi.
'U ovom trenutku ja nemam brata.' Cijela ta rečenica me je boljela i nisam mogao vjerovati da mi je ovako nešto rekla. Ne nakon svega. Ona je moja mala sestrica i nikad mi ovakvo nešto ne bi mogla reći. Zar ne? To je sigurno bio samo bijes koji je govorio umjesto nje. Otišao sam do njene sobe i pokucao sam na vrata. Moram ovo ispraviti.

 'Clarissa...'-Rekao sam kucajući po vratima. 'Odlazi!'-Vikala je s druge strane vrata. Pokušao sam samo ući u sobu, ali je zaključala vrata. 'Clarissa molim te otključaj vrata, moramo razgovarati.'-Rekao sam i naslonio sam se leđima na vrata. 'Nemamo o čemu razgovarati.'-Rekla je ljutito. 'Da Clarissa imamo. Molim te otvori!'  Pokušavao sam ju nagovoriti, samo da to riješimo. 'Ne želim!!'-Izvikala se isfrustrirano. 'Dobro u redu, ne moraš! Reći ću ti ovako.'-Rekao sam. 'Uzalud ti kada te ne želim slušati!' Stvarno me sada počela živcirati. 

'Briga me! Samo ću to reći, a na tebi je da li ćeš me saslušati ili se nastaviti ponašati ovako djetinjasto i dopustiti da nam ovo uništi čvrst bratsko-sestrinski odnos kojeg nemaju svi.' Ušutjela je. Nisam bio siguran da li je ušutjela da me sasluša ili je stavila slušalice u uši. Svejedno, nije me bilo briga. 

'Clarissa...'-Počeo sam. 'Žao mi je. Nemaš pojma koliko mi je žao... ali kada sam vidio to pismo, nisam znao što bih. Bio sam šokiran i zbunjen. Ali kada sam vidio kakva si bila kada si mi bespomoćno plakala u krilu bez prestanka, nisam mogao dozvoliti da se to ponovo dogodi. Da se slamaš i da ne znam kako bi ti pomogao. Jednostavno to nisam htio. Sestra si mi... ono što boli tebe, boli i mene. A ja nisam htio da te boli. Nisam. Razumij me da sam to učinio za tvoje dobro, a ne zbog nečeg drugog. I ne očekujem da mi oprostiš tako brzo jer slažem se, to nije bilo u redu od mene, ali ponavljam ti... to je bilo za tvoje dobro.
I želim da znaš da bez obzira na sve, da sam još uvijek tu kada ćeš me zatrebati.'-Rekao sam i čekao sam par minuta. Možda se vrata otvore. Ali ne. Ona nije izlazila iz sobe. Krenuo sam prema dnevnoj kada me je Clarissa snažno obgrlila s leđa. Osjetio sam kako mi njene hladne suze teku po leđima, a stisak postaje sve jači i jači. 

'Budalo blesava nikada više mi nemoj ovako nešto napraviti. Kunem ti se, ubit ću te.'-Rekla je kroz suze, a ja sam dobio osmijeh na licu. Rekao bih da smo se sada pomirili. Maknuo sam njene ruke sa sebe i zagrlio sam ju kako treba. Njena glava je bila na mojim prsima, ruke oko mog struka, a njene suze su mi sada namočile i prednji dio majice.

'Stvarno mi je žao Clarissa.'-Prošaptao­ sam joj na uho. 'Oprošteno ti je Lou...'-Rekla je tiho, na što sam ju još više zagrlio. 'Volim te Clarissa...'-Rekao sam. 'I ja tebe Lou.'-Rekla je i potom je uvukla suze u sebe. 'Žao mi je što sam tako reagirala i što sam rekla ono što nisam mislila. Stvarno oprosti...' -Rekla mi je. 'Nema veze. Oprošteno ti je. I ja bi tako reagirao da je El bila u pitanju baš kao Liam sad. Nisam to trebao napraviti i obećajem ti da se to neće više nikada ponoviti.' -Rekao sam joj utješno. 'Oh Lou...'-Rekla je tiše i zagrlila me snažno. Vjerojatno najjače što je mogla. Odmaknuo sam ju od sebe i ona je obrisala suze.

'Dođi. Idemo negdje jesti. Vjerojatno si već gladna.'-Rekao sam na što je na samo kimnula glavom. Uzeo sam nam jakne i izašli smo iz stana.

/CLARISSA'S P.O.V/

Louis me je odveo u Mc Donalds kako ne bih bila gladna i kako bi se malo smirila. Pa nije pogriješio. Definitivno sam se smirila. Uzimala sam griz svojeg hamburgera kad me Lou pogledao nekako tužno.