/LIAM'S P.O.V/
Došao sam doma i odmah sam odložio kovčeg i legao sam na krevet. Ruke sam stavio na trbuh i osmijeh mi se od nikuda pojavio na licu.
'Opet je moja...'- Prošaputao sam tiho, pa onda glasno da se uvjerim u to. Srce mi je brzo zakucalo na tu pomisao i nisam vjerovao da će se sve vratiti kao što je bilo. Ona, ja, MI.
Ti svi nezamjenjivi osjećaji, zagrljaji, dodiri, poljupci... Sve će opet biti kao prije samo ću se ovaj put potruditi da bude savršenije. Podigao sam se s kreveta i otišao sam pod tuš. Ipak se za par sati vidimo i želim da sve bude onako kako sam zamislio. Malena večera ovdje, pa šetnja pod zvijezdama. Želim ju oboriti s nogu kao i prvi put. Svukao sam sve sa sebe i ušao sam u tuš kabinu kako bi se istuširao. U glavi sam stvarao scenarij za večeras. Želim da sve prođe dobro i da vidim onaj prekrasan osmijeh na njenom licu. Dat ću sve od sebe samo da je ona sretna.
/CLARISSA'S P.O.V/
Ušla sam u svoju sobu i kovčeg sam odložila na dno ormara. Kasnije ću se raspakirati. Sjela sam na svoj krevet i zadubila sam se u misli. Sve što se desilo od kada sam otišla u San Diego pa sam se vratila, mi se čini apsolutno nemoguće. Nestvarno... Toliko riječi, misli i postupaka u tako kratkom vremenu ..nitko to ne bi vjerovao. Uskoro začujem kucanje po vratima i to me trza iz misli. U moju sobu je ušao Louis i nasmijao mi se.
'Reci bro.'-Rekla sam i nasmijala sam se natrag. 'Trebao bih razgovarati s tobom.'-Rekao je. 'Pa ajde onda. Dođi sjedni do mene, pa ćemo pričati.'-Kimnuo je glavom, pa je sjeo tik do mene. 'O čemu trebaš razgovarati?'-Upitala sam ga znatiželjno. 'O vjenčanju.'-Rekao je kratko i imala sam u trenutku me je oblio hladan znoj. Zar ga valjda ne planira prekinuti? Dok je tako blizu?
'Što s njime?'-Upitala sam znatiželjno. 'Bojim se.'-Rekao je tiše. 'Ti? Da se bojiš? Čega Lou?'-Upitala sam ga zbunjeno. 'Da ne budem toliko nervozan, pa se osramotim ispred svih onih ljudi. Ili da ne poderem odijelo. Ili da ona kaže 'ne' kada će ju pitati da li me uzima za muža.
Toliko strahova je sada u igri, da ne znam da li ih trebam zaobići ili zapravo razmisliti o njima.' 'Ti si glup.'-Rekla sam i totalno sam ga izbacila iz takta. Oči su mi umalo ispale, a on me pogledao onako 'wow to je tvoj savjet?'
'Ti si glup Lou. Jer razmišljaš o nečemu što se neće dogoditi jer ste to VI. Louis i Elenour.
Zato nema mjesta strahu kada ste vi u pitanju. Vama onaj broj ljudi neće biti bitan u tom trenutku kada ćete oboje reći ono sudbonosno 'da'. Zato izbaci sve strahove iz svoje glave i budi spreman na ono što te čeka do kraja života. A to je ona. A ponajviše VI. I buđenje jedan pokraj drugoga. 'Imaš pravo sis. Bez veze se bojim nečega što je kod nas apsolutno nemoguće.' 'E onda braco...Nema straha. Za 3 dana ste povezani do kraja života, a to je dovoljno.' 'Da, da istina. Hvala sis. Za sve.'-Rekao mi je i zagrlio me. 'Uvijek braco.'-Rekla sam i uzvratila sam zagrljaj.
'Hajde sad. Kreni se spremati za spoj.'-Rekao je i nasmijao se. 'Kako si znao da idem na spoj?'-Upitala sam ga. 'Previše si sretna, a i glas ti maleno drhti od uzbuđenja. Znači da imaš spoj. Nema što drugo biti.' 'Toliko je očito?'-Upitala sam ga. 'Da, ali nema veze. Neka je očito. Bitno da si sretna.' 'Hvala Lou.'-Rekla sam. 'Uvijek sis.'-Rekao je i ostavio je poljubac na mom čelu.
'Uživaj.'-Rekao je krenući prema vratima. 'Budem.'-Rekla sam, a on se nasmijao i izašao je iz sobe.
YOU ARE READING
Love Is A Game
Fanfiction"Ne obećavaj mi nešto za što je nemoguće dati obećanje. Samo budi tu i uvjeri me da griješim svaki puta kada mislim da ću te izgubiti."
