Love Is A Game

56.DIO

/CLARISSA'S P.O.V/

Stala sam pred svoje roditelje i prekrižila sam ruke na prsima.

 'Lou mi je rekao da ste pričali o meni. O čemu je sada riječ? Kako sam razmažena? Ili bezobrazna?' 'Clarissa!'-Čujem Louisa kako viče moje ime i okrenem glavu kako bi ga pogledala. 'Samo šuti i slušaj.'-Rekao je, na što sam ja okrenula očima i vratila sam pogled na njih.

 'Onda? Što je sada na stvari?'-Upitala sam. 'Znaš Clarissa..'-Mama je počela. Pa nastavila. '...tvoj tata i ja smo razmišljali o tome kako bi bilo najbolje za tebe da se vratiš s nama u Paris.'-Kada sam ovo čula imala sam osjećaj kao da me pogodio grom. 

'Kako molim?! Zar se vi šalite?!' 'Ne Clarissa mi smo ozbiljni.'- Tata je rekao. 'Vi niste normalni. Nema apsolutne šanse da se ja vratim s vama u Paris. Ne sad i ne nikad .' 'Ali Clarissa bilo bi ti puno bolje tamo.'-Mama je rekla. 'Po čemu to?'-Upitala sam ih. 'Po svemu.'-Tata se ubacio. 'Ne tata, to je nemoguće. Tamo mi nimalo ne bi bilo bolje. Samo bi se vratila patnji i samoći dok bi bila tamo. A to ne želim. Ovdje mi je i više nego savršeno. Stvorila sam si život ovdje.' 'Tamo je tvoj život Clarissa!'-Mama je rekla. 

'Ne, ne nije. Nikada ni nije bio. To je bila zabluda. Mazanje očiju kako bi vjerovala u nešto što ne postoji. Kao i vaša ljubav prema Louisu i meni. To je sve nestvarno. Jebeno nestvarno.' 'Ništa nije bilo nestvarno u našoj obitelji.'-Rekla je. 'Dobro, zar ti slušaš sebe ženo?! Obitelj? Kakva obitelj pobogu?! Mi smo bili sve samo ne obitelj. Louisa si otjerala kao da ni nije tvoj sin. Ja sam pobjegla od vas, a vi niste ni mrdnuli prstom. A mi smo kao neka obitelj?! Ne! Nikada nismo bili obitelj. Zato prestanite lagati meni, Louisu i Belli.
I iskreno ..žalim ju. Žalim Bellu što će morati provesti većinu života s vama.' 'Clarissa jebemu sredi se!!'-Tata je povisio glas. 'Ne želim! Dosta sam šutjela, a sada je tomu došao kraj. Od sada ja pričam, a vi slušate sviđalo se to vama ili ne.' 'Ne možeš tako pričati s nama!'-Rekao je. 

'Mogu, hoću, želim! Dosta je bilo glumljenja naivne poslušne dobrice. Puno sam se promijenila od kada sam došla ovdje i nijednu promjenu ne žalim. Zato sada stojim ovdje i kažem vam da se ja ne vraćam u Paris.' 'A odvest će te ju samo preko mene mrtvog.'-Louis se je ubacio. 'Barem jednom u životu budite obzirni roditelji i nemojte napraviti sranje. Ili se mogu samo nastaviti nadati kao zadnja budala?!'-Rekla sam. 

Mama me je pogledala ubojito, a tata je maramicom brisao znoj sa svoga čela. Louis me je snažno primio za ruku i budno je iščekivao što će se dogoditi sljedeće. Mama je uzela Bellu za ruku i uputila se prema autu. Tata je stao ispred nas dvoje i pogledao nas je. A onda je pogledao samo Louisa. 

'Očito se jako dobro brineš za nju kada ne želi otići.'-Rekao je. 'Nemaš pojma koliko. Uvijek sam bio i ostao tu za nju. Mlađa mi je sestra i sve bi učinio samo da je ona sretna. Zato nije nimalo obzirno od vas da ju odvedete od mene.' -Gledala sam u njih i slušala sam ovaj razgovor. Bilo me strah što će se dogoditi sljedeće. Tata ga je pogledao, pa se nasmijao. 

'Onda će ostati ovdje.'-Rekao je ,a Louisu se u trenu na licu stvorio smiješak kao i meni. 'Ali pod jednim uvjetom.'-Rekao je, a Louis ga je zbunjeno pogledao. 'Kakvim uvjetom?'-Upitao je.
'Da paziš na nju kao što si i do sad.' 'Uvijek.'-Rekao je na što mu je otac pružio ruku kako bi se rukovao s njime.

'Hvala ti sine i samo da ti kažem...dobro si odabrao odabravši Elenour. Ona je sretna žena jer ima tebe, a ti sretan muž jer imaš nju. I znam da nisam bio najbolji otac sve ove godine i da ti nikada nisam rekao koliko sam ponosan na tebe u vezi svega, ali govorim ti sada Lou...ja sam najponosniji tata na svijetu.' Louis ga je gledao iznenađeno kao i ja.

Je li naš tata ovo sada rekao?! Ili smo oboje već udareni od alkohola?! 

'Hvala tata.'-Rekao je i snažno ga je zagrlio. 'A ti Clarissa... Žao mi je za sve. Što sam bio takav prema tebi, a nisam trebao. Samo si htjela da vidimo gdje griješimo, ali mi smo bili toliko slijepi i tvrdoglavi da to nismo htjeli vidjeti. Odrasla si u veliku snažnu i odlučnu ženu za koju sam znao da ćeš postati onog dana kada sam te primio u svoje naručje.'

Ostala sam u šoku. Paralizirana na mjestu. Buljila sam u njega i mislila sam da sam već na toj razini opijanja gdje su mi se počele priviđati stvari. 

'Jesi ti ozbiljan?!'-Upitala sam ga šokirano. 'Nikada nisam bio ozbiljniji.'-Rekao je.
'Mora da sam već toliko pijana , pa da si umišljam sve ovo.'-Rekla sam i uhvatila sam se za glavu. 'Ne umišljaš si. '-Louis je rekao. 'Ummm...okej?? Hvala što si shvatio neke stvari ali ako misliš da ću ti povjerovati u to sranje, gadno si pogriješio.'-Rekla sam i pokupila sam se natrag u salu.

/LIAM'S P.O.V/

Sjedio sam u sali dok sam čekao da se Clarissa vrati. Uskoro se pojavila ispred mene i uzela je torbicu sa stolice. Bila je živčana i samo se je htjela maknuti odavde. Očito me nije ni vidjela.
Uhvatio sam ju za ruku i povukao sam ju k sebi.

 'Lissa...što je bilo?'-Upitao sam ju. 'Reći ću ti kasnije. Sada idem doma.'-Rekla je.
'Ne možeš otići Louis će se brinuti.' 'Samo mu reci da sam otišla kući jer mi nije bilo dobro.'
'Lissa što se dogodilo vani?'-Upitao sam ju. 'Ništa Liame...samo želim doma. Zato te molim da me pustiš.'-Rekla je i pogledala me u oči nekako slatko. Da joj ne možeš odoljeti.

  'Dobro ali idem i ja s tobom. Ionako ne mogu više biti ovdje.'-Rekao sam na što je ona skočila i snažno me zagrlila. 'Najbolji si.'-Rekla je ostavljajući poljubac na mojem obrazu.
'Zato jer imam najbolju curu.'-Rekao sam sa smiješkom uzvraćajući poljubac. Primio sam ju za ruku i izašli smo iz sale.