Love Is A Game

4.DIO

4. DIO

/CLARISSA'S P.O.V/

Sat je otkucao dva sata iza ponoći. A ja se nisam ni pomaknula s onog kauča. A zbog onih hamburgera imam osjećaj kao da sam dobila barem 5 kila. Lou će mi morati ugraditi dizalicu kako bi mogla ući u sobu. Ali svejedno sam još uvijek gladna. Podižem se polako s kauča kako ne bih probudila dečke koji su jedan do drugog mirno spavali u hrpi kokica koje su pobacali po sebi, cijelom podu i kauču. Gledali su neku utakmicu i bacali kokice na tv jer je igrač slučajno promašio gol. Idioti. Zbog jedne utakmice bacati fine kokice na tv. Ovoga ima samo u ovom stanu. Došla sam u kuhinju i pogled bacila u hladnjak.

'Sranje, što sada pojesti?'-Rekla sam malo glasnije, te sam osjetila mušku ruku na svojem ramenu. Uspaničila sam se i ugrizla sam tu ruku. 'Auč!'-Tihi jauk se začuo iza mene i ja sam se brzo okrenula prema iza. Bilo je polu mračno, ali samo mogla vidjeti malo slabije muške obrise. Bio je to Liam.

'Budalo jedna, nemaš pojma koliko si me preplašio.'-Stavila sam ruku na svoje srce koje me umalo ostavilo i udahnula sam par puta kako bih se odmorila od šoka. 'Oprosti nisam te htio uplašiti nego sam pazio da ne probudiš Louisa jer si koliko sam shvatio, ponovo gladna.'-Kaže mi kroz osmijeh. 'Da dobro si shvatio. Ponovo sam gladna.'-Rekla sam ljutito. 'Gdje to sve stane u tebe? Tako mala i mršava, a pojede za petoricu.' -Kaže mi i sitno se nasmije. 'To se i ja uvijek pitam, ali po zadnji put, ja nisam mala! '-Izvikala sam se na njega. 'Baš jesi.' - Baš me provocirao. 

'Liame udarit ću te.' -Bila sam ljuta. 'Hajde. Hajde ako imaš hrabrosti za to.'-Počeo me još bolje provocirati, a i ja za njime. 'Misliš da nemam?- Upitala sam ga ozbiljno prekrižeći ruke na svojim prsima i podižući jednu obrvu. 'Misliš li da ti neću vratiti ako me udariš?'-Upitao me. 'Nećeš. Cura sam.'-Rekla sam. Nasmijao se.

'Istina. Ne bih ti vratio, ali nema šanse da me udariš.'  On misli da ga ne bi udarila. E pa prevario se. Svom snagom sam ga šakom udarila u rame. 'Evo. Tko sada nema hrabrosti?'-Rekla sam, smijući se provocirajući ga. 'Bravo. Ipak imaš hrabrosti.'-Rekao mi je kroz smijeh. 'Ipak sam ja Tomilson. Mi za sve imamo hrabrosti.'-Rekla sam mu odlučno.  'Naravno. Bolje da se onda ne igram s tobom.' Kaže mi sa nekim provocirajućim osmijehom. 

'Da, bolje nemoj.' -Kažem mu. 'Znaš ti si stvarno luda.' -Kaže, a ja se slatko nasmijem. 'Da. To mi puno ljudi kaže.' -Kažem i oboje se nasmijemo. 'Mislim da bi bilo dobro da odemo u krevet.' - Kažem mu, a on me pogleda ispod oka. 'Nisam znao da si toliko nestrpljiva.' -Kaže mi i tek sada ja shvatim šta sam rekla.

  'Nisam tako mislila budalo.' -  Kažem i lagano ga udarim u rame. 'Meni ne bi smetalo'.  -Kaže, a ja na to preokrenem očima. 'Šuti Liame. Ja idem u krevet. Ti se snađi. Vjerojatno znaš ovaj stan bolje nego ja.' -Kažem mu. 'Jesi sigurna da ne želiš da idemo zajedno?'- Upita me.  'Jesam. Laku noć' -Kažem i izađem iz kuhinje tiho na prstima.

/LIAM'S P.O.V./

Vidim siluetu djevojke kako odlazi iz kuhinje. Ta mala je savršena. Točna kopija Louisa, samo u ženskom obliku. Ona njena duga smeđa kosa i smeđe oči. Tjeraju te da poludiš, iako ju znaš manje od 24 sata. Ironično. U tim razmišljanjima me prekine jaka buka iz kupaonice. Iste sekunde odjurim do kupaonice i pokucam na vrata. 

'Je li sve uredu?' -Upitam, ali ne dobijem odgovor. Odlučim ući unutra ignorirajući činjenicu da bi Clarissa mogla biti gola. Čim uđem unutra vidim da nema nikog. Odmah odem do Clarissine sobe i lagano otvorim vrata. Ona leži na krevetu i spava kao anđeo. Nije pokrivena, ali ne želim riskirati i probuditi ju ako ju pokrijem. Užasno je lijepa dok spava i što ju više promatram sve više mi se sviđa. Ovo bi mi mogla postati navika. Sjetim se da nisam otkrio što je stvaralo glasnu buku i odlučim to provjeriti. Lagano zatvorim vrata i okrenem se. Ispred mene se stvori neka osoba i meni srce stane. Upalim svijetlo ispred sebe vidim Louisa. 

'Isuse Lou?! Srce mi je umalo stalo!' -  Kažem i da mi nije najbolji prijatelj, udario bi ga. 'Što ti radiš ovdje u 2 ujutro?' -Upita me zbunjeno. 'Ništa. Čuo sam neku buku i otišao provjeriti Clarissu.' -Kažem sa malenim drhtajem u glasu. 'Liam. Ne pokušavaj ništa s njom.' -  Kaže mi ozbiljno. 'Zašto?'  -Upitam ga zbunjeno. 'Zato. Ona je previše toga prošla u zadnjih par godina i jednostavno joj sada ne treba nitko da ju guši.' -Kaže mi. 'Pa dobro. Nisam ni planirao ništa s njom iz poštovanja prema tebi.'  -Kažem mu dok čekam njegovu reakciju. 'Zapamti što si rekao, držim te za riječ.' -Kaže mi  i odjuri u sobu.