Love Is A Game

20.DIO

/CLARISSA'S P.O.V/

Sat je otkucao 23:00 h.
Već se bližila ponoć, a ja nisam mogla spavati. Stalno me mučilo ovo s Liamom i misli mi naprosto nisu dale da spavam. Otišla sam u kuhinju po nešto hrane. Nisu samo moje misli bile uzrok mojem pokušaju spavanja. I glad je također. Želudac mi je zvučao kao nasukani kit na obali. Spustila sam se dolje u kuhinju kako bi bar nešto pojela i nahranila svog nasukanog kita. Tražila sam po hladnjaku bilo što fino i ono što volim. Ali uzalud. Našla sam u hladnjači najdraži sladoled od šumskog voća, punča i vanilije. Sjela sam za stol i uživala u hladnom sladoledu od kojeg su mi zbog hladnoće, drhtali zubi.

'Zar te hvata noćna depresija da se daviš u ovom sladoledu?'-Začula sam muški, duboki, hrapavi  glas iza sebe. Brzo sam se podigla sa stolice i povukla sam se negdje iza.
Blizu zida. 'Što je? Što si se prepala?'-Ponovo začujem isti glas i iz sjene izađe Harry.
'Dobro koji je tebi vrag?!'-Izderala sam se na njega. 'Pa jebote ja sam! Nije provalnik!'-Izvikao se natrag. 'Skoro sam srčani dobila zbog tebe i tvog šuljanja po stanu.' Nasmijao se. 'I šta ti uopće radiš ovdje?! Bio si ovdje popodne. Mislila sam da si pokupio sve stvari.'-Rekla sam i prekrižila sam ruke na svojim prsima. 'I jesam ali me Lou zamolio da te čuvam. Ako nisi shvatila, nije se vratio kući.' -Rekao je. 'Da me čuvaš?! Što sam ja?! Dijete od 2 i pol godine kojoj treba babysitter?!' Rekla sam. 'Nisi.'-Rekao je. 'E onda. Marš iz stana. Mogu se i sama paziti.'-Rekla sam mu i pokazala sam mu na vrata. 'Ne odlazim odavde. Louis mi je rekao da te čuvam i ja ću to i napraviti.' 'Napravi ti to u nekom drugom stanu. Ne ovdje.' 'Opa netko nam je prilično mrzovoljan.'-Rekao je i provocirajuće se nasmijao. 'Harry logično da sam mrzovoljna kada je prošlo 11 sati i sada se ja moram svađati s takvom budalom kao što si ti. 'Kada sam se ljubio ,tada nisam bio budala.'-Upravo me provocirao i lovio na današnji događaj. 'To je bilo slučajno. Živa glupost.' –Rekla sam.
'Da i sada to napravim, bili i tada to bila glupost?'-Upitao me i počeo mi se približavati. Povukla sam se korak unazad. 'Bi. I to još veća nego danas popodne. '-Rekla sam.
'Jesi li sigurna?'-Upitao me i još više mi se približio, na što sam se ja još više povukla iza.
'I više nego sigurna.'-Rekla sam samouvjereno. On mi se i dalje smijao i približavao dok se nisam leđima zabila u zid. 'Nemaš više gdje. A kuhinja je premala da bi stigla pobjeći.'

Bio je u pravu.
I prije nego bi stigla krenuti on bi me već uhvatio.

'Zašto ovo radiš?'-Upitala sam ga. 'Što?'-Upitao me natrag.' 'Zašto me želiš poljubiti, a odvratan si prema meni?' 'Možda zato jer mi se sviđaju djevojke koje će ti sve zasuti u lice, a da se kasnije neće sramiti onoga što su prethodno rekle. A ti si Clarissa...baš to.' 'Ti nisi normalan.'-Počela sam se smijati kao debil. 'Ja možda nisam normalan, ali ti si ta koja je upravo u zamci između mene i zida i ne može nikako pobjeći.' 'Ovako se ne dolazi do ženskog srca.'-Rekla sam. 'Niti ne želim to.'-Rekao je i ponovo me bacio iz takta. 'Molim?' 'Ja bez imalo truda dolazim do ženskog srca. One mi samo padaju u naručje.' 'E pa ne i ja. Nažalost...našao si krivu.' U trenu sekunde sam ga opalila nogom ravno u međunožje. On je pao na pod, a ja sam potrčala gore u sobu. Zaključala sam se u sobu i pukla sam se smijat. Što sam ja to učinila? Uskoro se na mojim vratima začulo glasno kucanje po vratima.

  'CLARISSA JEBEMU ZBOG TEBE NEĆU MOĆI IMATI DJECU!'-Harry je urlao s druge strane vrata, dok sam ja umirala od smijeha. 'Tako ti i treba. Jadna djeca s tobom.'-Govorila sam kroz smijeh. 'Trebala sam te jače udariti kako tvoja djeca ne bi mogla imati djecu.'-Provocirala sam ga jer sam znala da mi ništa ne može. Ipak nije toliko jak da razvali vrata.  Ali prevarila sam se. U samoj sekundi vrata su pala na pod. Ostala sam šokirana i osmijeh mi je nestao s lica. Nisam znala da on to  može. Dotrčao je do mene i silnom snagom me srušio da samo pali na krevet.

'Nemoguća si.'-Rekao je. 'Znam.'-Rekla sam kratko. 'Ali si predivna.' Rekao je.
Zar je on to meni sada dodijelio kompliment? Dobro što se događa?!

Zbog onog rušenja on je ležao na meni i stavio mi je ruke sa strane te je sa njima prepleo svoje prste. Držao me čvrsto, doslovno pritiskao na krevet i nisam mogla ništa. Zagledali smo se jedan drugome u oči, dok mi se u nosnice uvlačio njegov parfem. Prekrasan, opojan muški parfem. Njegove prekrasne kovrče boje čokolade su mu padale niz lice i ocrtavale su njegove oštre crte prekrasnog lica. Ne mogu samoj sebi lagati. Taj dečko uistinu jest predivan i sada vidim zašto bi mu svaka pala u naručje. Kod mene nije tako. Mene je doslovno pritisnuo i čekao ..nešto što nisam mogla pročitati u njegovim kristalno zelenim očima.
Srce mi je ponovo lupalo kao ludo, da sam imala osjećaj kao da će svaki tren iskočiti iz mojih prsa, a usne su mi drhtale od straha i nervoze. Trnci su mi prolazili tijelom, a glavom mi je prozujalo pitanje što će biti sad. Nisam znala što bi. Osjećala sam se tako slabo, ali ujedno i divlje, slobodno ...drugačije ..bolje...onako kako se ne osjećam kada sam s Liamom. 
Samo sam čekala...nešto... nešto za što ne znam, što ne osjećam ... I onda... čarolija se dogodila. Njegove usne su ponovo bile na mojima i krao mi je svaki poljubac koji sam mu htjela oduzeti s tih prekrasnih usana. Ali nisam mogla... Moje usne i moja želja za ovim prekrasnim poljupcima je bila jača od mene. Uživala sam u ovome. Ljubio me grubo, ali ujedno i nježno. Prekrasno... nevjerojatno ... kao što nitko do sada nije. Pustio mi je ruke i svoje je spustio niz moj struk i tamo ih je ostavio. Moje ruke su završile u njegovoj kosi dok sam ga obgrlila nogama oko njegovog struka. Nisam znala što radim, niti što će od ovoga biti. Usnama je prolazio po mojim usnama, pa po mom vratu, pa po ključnoj kosti i onda natrag. Srce mi je lupalo više i jače no ikad. Nijedan ubrzani otkucaj svoga srca nisam mogla smiriti bez obzira koliko sam pokušavala.
Moje ruke su malo bile u njegovoj kosi ,pa na vratu, pa na leđima. Iako je sada u pitanju bilo samo površno ljubljenje osjećala sam se kao da sam u sedmom nebu. Zaboravila sam na Liama ,na probleme, na sve što me ikada mučilo. Čekaj...Liam... Odgurnula sam ga snažno sa sebe i on me čudno pogledao.

/HARRY'S P.O.V/

Ljubio sam Clarissu bez prestanka, bez njenog opiranja bilo  je skoro pa savršeno sve dok me nije odgurnula sa sebe i izbacila iz takta.

'Čemu sada ovo?'-Upitao sam ju. 'Moraš ići.'-Rekla je. 'Zašto?' 'Nebitno...samo... samo moraš ići.'-Povukla me za ruku i provlačila kroz stan sve do izlaznih vrata. 'Ali Clarissa..'-Zaustavila me. 'Ne Harry moraš ići. Već sam ionako previše štete napravila. Samo...samo izlazi.' 'Što je s tobom Clarissa? Prvo se ljubimo, uživamo i onda me izbacuješ iz stana ...Zašto?!'-Bio sam uporan. Htio sam da napokon prizna kako to radi samo kako ne bi povrijedila Liama. A nije ni sama svjesna što nju čeka i što će se desiti kada shvati da joj Liam nije tako divan i savršen kao što ona misli.

 'Ne mogu ti reći samo...odlazi i kloni se mene i mog stana...'-Rekla je i otvorila je vrata.
Stao sam pred nju, uhvatio sam ju snažno oko struka i poljubio. Iskreno...već su mi se počele sviđati njene usne. 'Tebe se nemoguće omaniti. Izludiš čovjeka u samo par sekundi. I to u pozitivnom smislu.'-Rekao sam i izašao sam.  

Čim sam izašao iz zgrade lagani povjetarac mi je udario u lice i tijelo i natjerao me da drhtim. Ali nije bilo do njega. Bilo je do nje. Još uvijek sam osjećao njene vrele usne na svojima zbog čega su mi noge nekontrolirano klecale.

  Ponoć je taman otkucala na obližnjoj crkvici, a ja sam bio daleko od doma. Ovo mi je valjda prvi put da me neka djevojka izbacila iz kreveta taman kada sam htio napraviti ono u vezi čega je oklada.
Bio sam tako blizu...tako blizu ,a tako daleko. Pobjeda mi je samo prošla kroz prste.
Sljedeći put to neću dozvoliti. Ovo je zadnje.