Love Is A Game

61.DIO

/LIAM'S P.O.V/

Ležao sam u krevetu kada mi je Clarissa ušla u sobu. Kad se ona vratila? Stala je ispred kreveta i gledala me. 

'Hej baby.'-Rekao sam i podigao sam se s kreveta kako bi ju poljubio. Izmaknula je glavu, a ja sam ju pogledao zbunjeno. 'Lissa?'-Rekao sam. 'Kada si mi mislio reći da odlaziš? Prije ili poslije nego si me zaprosio kao grom iz vedra neba?!'-Nisam imao pojma o čemu ona priča. 

'O čemu ti pričaš?!'-Upitao sam ju. 'O turneji Liame.'-Rekla je i odmah sam sve znao.
'Rekao bi ti za turneju Lissa, ali..'-Prekinula me. 'Ali morao si se požuriti da mi staviš prsten za ruku zar ne?! Kada si mi uopće mislio reći za turneju?!'-Nizala je pitanje za pitanjem. 

'Danas Clarissa. Taman kad bi se vratila od Louisa, ali očito me on preduhitrio.'-Rekao sam.
'Nema veze svejedno si mi mogao reći.' 'Znam Lissa ali nisam znao kako. Jer sam znao tvoju reakciju.' 'Zar sam toliko predvidljiva?'-Upitala me i primila se za glavu. 'Možda malo.'-Rekao sam, pa sam se nasmijao što je njoj izmamilo osmijeh na lice. Primila se za glavu i smijala se. 

'Oprosti što sam tako banula na tebe. Nisam trebala.'-Rekla je i zagrlila me. 'Nema veze. Razumijem zašto si poludjela. Vjerojatno bi i ja tako da mi ne kažeš nešto bitno.'
Čuo sam kako se sitno nasmijala, pa me jače stisnula u zagrljaj. 'Kad se vraćaš?'-Upitala me.
'Ne želiš znati.'-Rekao sam, na što se ona izmaknula iz mog zagrljaja. 'Da ne želim znati ne bi te to pitala.' 'Znam ali opet... 'Samo mi reci Liame. Neću te ubiti.'-Rekla je, pa se nasmijala.

 'Godinu dana.'-Rekao sam.  'Koliko?!'-Upitala me. 'Godinu dana.'-Ponovio sam. 'Liame to je previše. Ne mogu te NE vidjeti godinu dana.'-Rekla je uzrujano. 'Da ljubavi znam, ali čut ćemo se. Svaki slobodni trenutak ćemo se čuti. Da li bio običan poziv ili video poziv čut ćemo se. Obećajem ti Lissa...'  -Prvo me je gledala nekako tužno i razočarano, ali je duboko izdahnula.

'I bolje ti je. Godinu dana nije malo, a i to ti je obaveza koju moraš ispuniti.'-Rekla je.  'Naravno da moram. To je teret koji nosim kao pjevač. Ali ne brini.. Kada se vratim oženit ću te. Da li to bilo negdje gdje je sve svečano ili u našoj dnevnoj sobi...svejedno ću te oženiti.'

/CLARISSA'S P.O.V/

Slušala sam ga kako govori i mogla sam osjetiti kako mi se obrazi rumene. Od slabije crvene do užarene crvene. Srce mi je lupalo kao ludo i nisam mogla maknuti osmijeh s lica. Znam da ga neću vidjeti godinu dana i da ću ludjeti bez njegove blizine, ali ako poslije sve ide kako on planira, onda će totalno vrijediti čekanja. Stavila sam ruku na njegov obraz i nasmijala sam se. 

'Nije me briga gdje ćeš me oženiti i pred koliko ljudi...meni je samo bitno da nosim tvoje prezime. Pa makar i za godinu dana.' Nasmijao se široko, pa me je pogledao u oči.
'Stvarno?'-Upitao me. 'Da. Tako da stvarno nije bitno gdje kada i s koliko ljudi.
Bitna mi je samo ta jedna stvar.' Gledao je u mene, pa je rekao:
'Zašto si toliko savršena?'-Upitao me i izbacio me iz takta. 'Molim?! Nisam savršena.'-Rekla sam. 'Da jesi. Nemaš pojma koliko savršena. Nema ti ravne. Nijedna ti nije do koljena.'-Rekao je i nasmijao se. 

'Trabunjaš Liame. Malo previše.'-Rekla sam. 'Ne trabunjam. Samo sam rekao istinu koju ne želiš prihvatiti jer znaš da ćeš se onda osjećati običnom. A ti nisi ni približno običnom.' Slušala sam ga i morala sam ga zaustaviti.

  'Stani Liame. Nemoj to govoriti. Samo mi otežavaš misli. Samo.. Samo nemoj.'-Rekla sam i sjela sam na krevet. Sjeo je do mene i pogledao me u oči. 'Što je bilo?'-Upitao me. 'Nemoj mi govoriti ono što bi voljela čuti, ali to ne želim. Samo mi otežavaš situaciju. A ja ne želim da mi ju otežavaš.  Ne želim da mi išta od ovoga bude otežano. Molim te Liame..'- Pogledao me u oči i primio me za ruku. Čvrsto. Da mi da osjećaj kako me ne planira samo tako pustiti i otići na jednogodišnju turneju. 

'Znam da ne želiš da ti otežavam sve, ali kad sam to morao reći. Jer je istina.' 'Znam i poštujem to ali nemoj... ne sada. Molim te..'-Rekla sam tiše. 'Neću. Oprosti..'-Stisnula sam njegovu ruku i snažno sam ga zagrlila. 'Volim te.'-Rekla sam. 'I ja tebe.'-Uzvratio je i još me snažnije stisnuo sebi u zagrljaj. 

Bili smo tako par minuta. Par savršenih minuta koje će mi nedostajati kada ode na turneju. Ipak je ovaj zagrljaj onaj u kojeg se savršeno uklapam. Primio me za ruku i povukao s kreveta. 

'Dođi idemo.'-Rekao je. 'Kamo?'-Upitala sam. 'U jednu šetnju. Vjerujem da bi ti godila.'-Rekao je. 'O nemaš pojma koliko.'-Rekla sam na što se on nasmijao. Primio me snažno za ruku i izašli smo iz kuće.