Love Is A Game

3.DIO

/LOUIS'S P.O.V./

Dok otključavam vrata stana, Clarissa pored mene zanovijeta. Gladna je i umorna. Ništa nisam skuhao što znači da ću morati do Mc Donaldsa po hranu. S tim mislima otvorim vrata svog stana. Clarrissa ulazi unutra i ostavlja stvari sa strane. 

'Onda, komentari?'- Upitam ju znatiželjno. 'Odlično je! Imaš ukusa Lou.'-Kaže mi ,a ja se nasmijem. 'Naravno da imam ukusa. Ja ću odnijeti stvari u tvoju sobu, ti za to vrijeme razgledaj stan.' -Kažem joj i s tim riječima napustim dnevnu. 

Uzimam njene kofere i spuštam ih na pod njene sada, buduće sobe. Napokon ću imati neko novo društvo koje nisu samo moji dečki, nego i moja mlađa sestra. Užasno mi je nedostajala i drago mi je da je sada sa mnom. Bolje ću paziti na nju sada kada je ovdje, a ne dok smo kilometrima odvojeni jedno od drugoga. 

Vratim se u dnevnu i vidim Clarissu na kauču. Upalila je tv i zauzela cijeli kauč. Sada vidim da se nije promijenila. 'Već si se zavalila. Jesi li možda gladna?' -Upitam ju. 'Jesam, ali tvoj frižider je prazan.'- Kaže mi. 'Da znam. Planirao sam ti donijeti nešto iz Megića.'-Kažem i ona stavi svoj osmijeh na lice. 'Da definitivno se slažem s tom idejom.'- Kaže mi i nasmijem se. 'Uopće se nisi promijenila.'-Kažem, a ona samo kimne glavom lagano se osmijehnući.

  Idem do trgovine i usput po hranu. Nemoj mi zapaliti stan dok me nema.'- Kažem ,a ona se od srca nasmije. 'Ne brini se, neću.'- Kaže mi. Pošaljem joj zračni poljubac i izađem iz stana.

/CLARISSA'S P.O.V./

Uživam izvaljena na ovom kauču koji je i više nego udoban dok gledam poznatu Ellen DeGenners. Obožavam tu ženu. Trenutno joj je gost neki novi pjevač koji je sada aktualan na sceni.

 Ustajem s kauča i krećem razgledavati stan. Stan nije ni velik ni malen. Taman veličine za 2 do 3 osobe. Kuhinju sam već pregledala i fantastična je. Moderna je, ali opet ne previše.  Odlazim iz kuhinje i za par sekundi se nalazim u nekoj sobi. Vidim svoje kofere i shvatim da je to moja soba. Dovoljno je velika za mene. Ima dovoljno velik krevet i ormar, a to je ono najvažnije. Par polica na kojima su knjige i albumi s pjesmama. Ovo ću sve morati  pregledati kasnije.

 Jedan radni stol u kutu i jedan stol za šminkanje. Savršeno je. Morat ću Louisu zahvaliti na ovome. U mom razgledavanju me prekine zvono ma vratima. Louis se doista brzo vratio. Nisam sama ni sat vremena. Jurim k vratima jer sam gladna kao vuk. 

'Napokon Louis gladna sam kao...' -Zaustavim se tokom rečenice jer shvatim da na vratima nije Lou. Sranje šta ću sad?- Zapitam samu sebe.  'Pa zar nam to Louis ima novu curu?' -Muški zvonki glas progovori s druge strane. Pogledam ga cijelog. Od glave pa do pete. Dosta visok dečko, malo viši od Louisa. Kosa boje lješnjaka i smeđe oči koje imaju nijansu meda sakrivenu u njima. Malo je reći da je zgodan i da sam ostala bez teksta dok tako očito buljim u njega.

 Protresem lagano glavom i progovorim: 'Ja sam Clarissa. Louisova sestra.' -Predstavim mu se. 'Oh, oprosti, nisam znao. Ja sam Liam. Louisov najbolji prijatelj.' Kaže mi ,a ja samo klimnem glavom. Ovo je malo neugodno, ali i na neki svoj čudan način ugodno. Ne znam da li je do njegove blizine ili samo do mojeg mozga koji me želi zavarati. Kako god da bilo, odlučila sam tu neugodu prekinuti.

 'Louis je otišao do trgovine. Možeš ga pričekati u dnevnoj ako želiš.' -Kažem mu, a on se nasmije tjerajući moje srce da malko zagolica. 'Ako ću ti smetati, doći ću ja koji drugi put.' -Kaže mi. 'Ma neće. Ionako sam sama.'- Kažem i pustim ga unutra. Dok zatvorim vrata, on je već na kauču pred tv-om. 

'Ponudila bih te s nečim, ali nemam čime.' -Kažem ,a on se nasmije. 'Sve je u redu, nisam žedan ni gladan.' Kaže mi. Nikad nisam znala otvoriti razgovor pa tako ni sada. 'Znači ti si Louieva mala sestrica.' -Kaže, a ja se namrštim na ovo mala. 'Hej, nisam mala!'- Kažem, a on se opet nasmije. Čovječe, taj čovjek se samo smije.

  'Dobro, dobro. Pa kako to da si došla?' -Upita me. 'Došla sam Louisu u posjet.' -Slažem. Znam ga tek 10 minuta, ne želim mu sve pričati. 'I koliko ostaješ?' -Upita me znatiželjno. Ne sviđa mi se to. To zabadanje nosa u tuđi posao. 

 'Ne znam. Mjesec dana otprilike.' -Kažem ,a on se opet nasmije. 'Odlično. Imamo dosta vremena da se upoznamo.' - Kaže mi. 'Polako momčino. Moja sestra ne treba dečka.' -Kaže glas iza mene i ja se okrenem. Louis se vratio i ima punu vrećicu hrane iz Megića i još namirnice iz trgovine. Pojurim prema hrani i uzimam ju iz Louievih ruku.

'Napokon! Gladna sam.' -Kažem. 'Ona i Niall će se odlično slagati.' Čujem Liama kako komentira i iza toga čujem njihov smijeh. 'Tko je Niall?' -Upitam dok iz vrećice vadim hamburger. 'Niall je naš prijatelj i kolega u bendu. Još su tu Zayn i Harry. Nas petorica ne samo da pjevamo zajedno, nego smo i kao braća.' - Čujem Louisov glas koji mi objašnjava.

'Hoću li ih upoznati?' -Upitam ga i nastavljam jesti. 'Naravno da hoćeš. Ali samo polako ,ima vremena.' -Čujem Louiev odgovor i više ništa ne kažem. Fokusiram se na hranu koje, blago rečeno, ima previše. Najmanje 8 hamburgera. Uzimam jedan i dobacim Liamu. Hamburger ga pogodi u glavu ,a ja se počinjem smijati.

  'Čemu to?' -Upita me. 'Sorry. Ima ih previše pa sam ti dala jedan. Tvoj je problem  što ga nisi ulovio.' -Kažem i opet prasnem u smijeh. 'Uzmi taj hamburger. Vjeruj mi da ne daje svakom hranu.' Čujem kako Louis viče iz kuhinje. Tome se nasmijem. Na kraju skoro svu hranu podijelim s Liamom.